Kako zavesti milijardera
Onaj pravi, ali nedostižan. Muškarac koga volim nikad neće moći da mi uzvrati ljubav.
Sama sam sebi najveći neprijatelj. Sve mora da bude savršeno, iako u stvarnom životu verovatno nikad nije tako
Visok, tamnokos i lep. Uvek je visok, tamnokos i lep. Romantičan kliše, ali kako da se protivi svojoj podsvesti?
Nijedna žena ne pripada nijednom muškarcu, ali pokušajte to da objasnite njegovom mozgu pećinskog čoveka.
On je verovatno po svemu bolji za tebe od mene... ali ne može te dobiti!
On je verovatno po svemu bolji za tebe od mene... ali ne može te dobiti!
On je verovatno po svemu bolji za tebe od mene... ali ne može te dobiti!
Nijedna žena ne pripada nijednom muškarcu, ali pokušajte to da objasnite njegovom mozgu pećinskog čoveka.
Ah, ponovo budućnost. Zemlja koju možda neće posetiti.
Jeste. Nije. Ostati. Otići. Životariti... ili malo živeti?
brodovi koji se mimoilaze u noći, a trebalo bi da sad zaplove svako prema svojoj luci umesto da se zajedno izmotavaju u zalivu potpune nemogućnosti.
Ali hiljade devojaka ima primamljive pičkice i sjajne noge. Šta je to u vezi s ovom devojkom...
Seks je u redu. Seks je često sjajan. Seks je lek. Seks isključivo radi fizičkog ushićenja i oslobađanja nije izdaja
„Hajdemo u Vindermer, važi? Nije mnogo daleko i vožnja će mi omogućiti da razbistrim glavu.“ Pustio ju je i podigao malu putnu torbu koju je ispustila u pometnji. „I kladim se da nemaš šampanjac u frižideru, zar ne?“
„Nemam, mada sam razmišljala da ga kupim...“ Sada se osmehivala požudno, znalački... izuzetno ženstveno, ali istovremeno s trunkom nervoznog uzbuđenja. „Šta će nam šampanjac, Elise?“
„Da proslavimo što sam se zaljubio u tebe, što te volim i što mislim da ne mogu da živim bez tebe!“ Slobodnom rukom uhvatio je njenu i poveo je prema terencu. „Ideš li ili moram da te nosim?“
„Nemam, mada sam razmišljala da ga kupim...“ Sada se osmehivala požudno, znalački... izuzetno ženstveno, ali istovremeno s trunkom nervoznog uzbuđenja. „Šta će nam šampanjac, Elise?“
„Da proslavimo što sam se zaljubio u tebe, što te volim i što mislim da ne mogu da živim bez tebe!“ Slobodnom rukom uhvatio je njenu i poveo je prema terencu. „Ideš li ili moram da te nosim?“
Atavistička posesivnost mu se raširila u utrobi kao kiselina. Nijedna žena ne pripada nijednom muškarcu, ali pokušajte to da objasnite njegovom mozgu pećinskog čoveka.
Ah, ponovo budućnost. Zemlja koju možda neće posetiti.
On je divan, ali oni su – kako kliše kaže – brodovi koji se mimoilaze u noći, a trebalo bi da sad zaplove svako prema svojoj luci umesto da se zajedno izmotavaju u zalivu potpune nemogućnosti.
Ovde i sad, to je mesto gde bi oboje trebalo da budu, spojenih tela, a sutrašnjica neka ide dođavola.
Visok, tamnokos i lep. Uvek je visok, tamnokos i lep. Romantičan kliše, ali kako da se protivi svojoj podsvesti?
„Ali mi smo samo brodovi koji će se mimoići u noći.
Može da se opkladi da je svaka normalna žena spremna da spava s jednim ili dva žapca u nadi da će neki od njih ispasti bar približan princu.
Sama sam sebi najveći neprijatelj. Sve mora da bude savršeno, iako u stvarnom životu verovatno nikad nije tako.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)