Mesečina nad Istanbulom, Sofi Goldberg
Sofi Goldberg

Mesečina nad Istanbulom

Obavesti me kada knjiga bude dodata
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 4 месеца
Moja baka je ovo ogledalo zasigurno uzela za saučesnika oštrih samoposmatranja i stidljivih ispovesti. Smeli dijalozi, ponovni susreti, samrtne muke, ožalošćenost, pomutili su sliku u njemu. Ovo ogledalo je nesumnjivo bilo tumač njenih promena i strasti, dvoznačnosti i nerazumljivih znakova. Njenih žudnji, njenih preobražaja. Ovo ogledalo je oduvek uljuljkivalo i podstrekivalo njene flertove s taštinom
Svetlana Jelić
Svetlana Jelićje citiraoпре 2 месеца
Smirenost ju je, poput kolevke na svetlu meseca u poslednjoj četvrti, zibala u tako bliskoj atmosferi da je na trenutak poželela da ne mora da kreće na put
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 3 месеца
.

Noću ulične svetiljke u tom kraju liče na đerdan od poludragog kamenja na vratu Bosfora, pokatkad drskog a poneki put spokojnog. Vode što plešu ispisujući vizantijske pesme dok odlaze i dolaze. Uzavreli Istanbul, velelepni Istanbul. Pokadšto suzdržan, a tu i tamo prenagljen. Ponekad hrapavog glasa a pokatkad mirne dikcije. Primer civilizacije sa dva noseća stuba: istorijom i savremenošću. Grad sa sopstvenim obeležjima, mestima koja predstavljaju ikone: trgovima, bazarima, mostovima i kupolama; minareti nalik na siluete pokraj kojih promiču levo-desno starci plemenitog pogleda, pristali mladići, krepke žene, buljuci dece. Nasred te pozornice, preuzimam identitet koji postoji naporedo sa mojim; i kao da neko kači kaput na čiviluk, ostavljam svoju meksičku suštinu da miruje i prisvajam tursku dušu
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 3 месеца
– Beznađe je zaslepljujuća magla i u ovim trenucima ti ne dopušta da vidiš, ali svetlo svetionika sa Bosfora ubrzo će stići do tebe. Ne smeš da razmišljaš o odlasku, odluke se donose gutljaj po gutljaj, kao što se ispija ova ukusna kafa.
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 4 месеца
Baklava

750 grama tankih kora

1 šolja istopljenog margarina

500 grama mlevenih oraha ili pistaća

ZA ŠEĆERNI SIRUP

2 šolje vode

3 šolje šećera

Sok od ½ limuna

Nekoliko kapi vodice od narandžinog cveta (po želji)

Zagrejati rernu na 200 stepeni. Podmazati margarinom dno i stranice pravougaonog pleha. Staviti 4 kore, i svaku premazati istopljenim margarinom. Posuti orasima ili pistaćima, tako da prekriju celu površinu. Staviti naredne 4 kore, premazati svaku margarinom i tako do poslednje kore, koju takođe treba premazati. Iseći na rombove po celoj dubini i peći u rerni 45 minuta ili dok ne porumeni. Za to vreme, skuvati gust sirup od šećera sa 2 šolje vode i sokom od limuna, stalno mešajući. Pustiti da ključa na tihoj vatri dok se ne zgusne. Kad se sirup smlači, sipati ga malo-pomalo na baklavu, koja se hladila 10 minuta, da ga upije. Seći na rombove i služiti. Ukrasiti posipajući sa malo mlevenih oraha ili pistaća.

Ajran

½ litra jogurta

Soli po ukusu

2 šolje vode

Umutiti viljuškom jogurt i so. Malo-pomalo, dodati 2 šolje veoma hladne vode dok se ne dobije gusta tečnost. Piti gotovo ledeno. Osvežava u vrelim turskim letnjim danima.
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 4 месеца
Haotični i staloženi Istanbul, prekomerno orijentalan a ujedno tako evropski, previše zapadnjački da bi pripadao Aziji.
b7964808417
b7964808417je citiraoпре 7 месеци
Roditelji su joj ispričali da je rat doneo oskudicu zajedno sa grupama jevrejskih izbeglica iz Francuske, koji su dobili državljanstvo zahvaljujući Nedždetu Kentu, turskom konzulu u Marselju, i da je on rizikovao život da bi sprečio da budu deportovani u koncentracione logore.

U tom opširnom pismu, Mošon i Sara su podrobno opisali ćerki razne strane porodičnog života.
b9879413387
b9879413387je citiraoпре 9 месеци
Godinama ih je gospođa Sara pravila od ružine vodice, melase i gustina, punila pistaćima, da bi ih na kraju uvaljala u prah-šećer da se ne zalepe jedan za drugi, i da svako parče sačuva svoj oblik. Pistać, kao i ružina latica ili badem, predstavlja srce te mekane pokorice što pulsira svežinom na nepcu željnom ukusnog slatkiša.
Svetlana Jelić
Svetlana Jelićje citiraoпре 2 месеца
Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog.1

Žoze Saramago, Putovanje kroz Portugaliju
Svetlana Jelić
Svetlana Jelićje citiraoпре 2 месеца
Krenućemo na put, i potajno patiti što neće biti povratka ni na jedno mesto na kome smo bili srećni.

Mario Pajeras, Kilimandžaro
nocticsneza
nocticsnezaje citiraoпре 3 месеца
obavezno treba pogledati i čvrsto urezati u pamćenje voljeno mesto da bi jednog dana mogla da mu se vrati
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 3 месеца
– Dies amigos es poko, un enemigo es muncho228 – odgovorila je tetka Beti
b6882281692
b6882281692je citiralaпре 3 месеца
Nezamislivo je da je u blizini Vajmara, Geteovog rodnog grada, izgrađeno skladište kostura: logor Buhenvald sa salama za seciranje i vršenje eksperimenata na ljudima. Pitam se da li bi i sam Gete mogao da napiše Poeziju i istinu, Fausta ili Minjon da je živeo u ratnim godinama? Kako bi utekao od gladi, od buva, od pacova, od buđi, od bolesti, od telesnih mučenja, od okrutnosti, od žičanih ograda, od krvnika, od smrada, od pomora, od mržnje. Holokausta.
Ana Seter
Ana Seterje citiraoпре 3 месеца
Tamo je noć baršunasta zavesa plavetnosivkaste boje koja se podiže kad je mesec pun i motri kako sunce izliva svoj tečni bakar na obzorje. Tamo su predvečerja od kehribara, od ćilibara. I carstva i tragovi stopa i senke i spevovi, od ćilibara su. I vodena para i vlaga i vizantijsko svitanje pomaljaju se iz voda Egejskog mora, i od ćilibara su. Zora blago dotiče otomansko nebo zlatnim minaretima; bronzane kupole se neustrašivo uzdižu sa poštovanjem; prenose oblacima bezbrojne nijanse malahita, korala, topaza i lapis lazulija. Život se budi sa molitvama, s tragovima što su ih ostavila stoleća. Mora čuvaju ispovesti što ih je legenda poput praha razasula po njima. Mediteran prima kao strelice prelive u duginim bojama što beže presecajući tirkiznu pozadinu, dok se ne zariju u pesak. Tamo moje srce satkano od tamjana i amajlija treperi sa aromama začina što ispunjavaju vazduh. Ovde udišem isparenja uspomena što lebde nad vodama Bosfora.
Ana Seter
Ana Seterje citiraoпре 3 месеца
Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj.
b7964808417
b7964808417je citiraoпре 7 месеци
Roditelji su joj ispričali da je rat doneo oskudicu zajedno sa grupama jevrejskih izbeglica iz Francuske, koji su dobili državljanstvo zahvaljujući Nedždetu Kentu, turskom konzulu u Marselju, i da je on rizikovao život da bi sprečio da budu deportovani u koncentracione logore.

U tom opširnom pismu, Mošon i Sara su podrobno opisali ćerki razne strane porodičnog života. A ona kao da je gutala stranice ispunjene mastilom. Regina, njena sestra, udala se za Marka Farsija, mladića iz sefardske zajednice kog se Ventura nejasno sećala, ali kad je pogledala fotografiju prispelu uz pismo, prepoznala je Marka; videla ga je u hramu Neve Šalom onog poslednjeg Jom kipura što ga je provela u Istanbulu pre četrnaest godina. Regina je blistala. Njene dečje crte lica su iščezle, ali nije izgubila onaj osmeh niske savršenih zuba za kojim je Ventura od srca čeznula. Udubljena u čitanje, iznenadila se doznavši da se najmlađoj sestri Rebeki udvara Samuel Eskenazi. U njenom sećanju, ponekad, vreme nije prošlo, i Rebeka je još petogodišnjakinja; ipak, takođe, pokatkad je imala utisak da je napustila rodnu zemlju pre sto godina.

Ta slova, kojima je trebalo silno vreme da stignu, bila su za Venturu poput dirljivog zagrljaja; iako nije videla svoje najvoljenije, njihove plemenite reči sjedinjavale su najdublji sloj kože i misao. Nekoliko puta je iščitala onaj deo gde je pisalo da je neizmerno srećna što je dobila ćerku. Prvi put je pročitala tu rečenicu uzbuđeno; naredni put zadovoljno, a treći put ju je ophrvala melanholija:

– La isha kon la madre, komo la unya en la karne.191

Na kraju pisma otac i majka su izrazili koliko se mole Bogu za priliku da jednog dana vide unuke; međutim, uz sve što se događalo, mogućnost da otputuju u Meksiko ili da Ventura dođe da ih vidi bila je sve manja. Bilo je tu kajanja što nisu isplanirali putovanje da posete ćerku ranije, kad je svet bio manje uskomešan. Takođe su bili zahvalni što su znali da je bezbedna u slobodnoj zemlji i da nije progonjena zato što je Jevrejka. Ventura je gužvala papir u ruci. Mogla je da oseti miris zidova, zavesa, nameštaj
b7964808417
b7964808417je citiraoпре 7 месеци
Roditelji su joj ispričali da je rat doneo oskudicu zajedno sa grupama jevrejskih izbeglica iz Francuske, koji su dobili državljanstvo zahvaljujući Nedždetu Kentu, turskom konzulu u Marselju, i da je on rizikovao život da bi sprečio da budu deportovani u koncentracione logore.
b9879413387
b9879413387je citiraoпре 8 месеци
Moisesu, Mou, mom mužu, mom prijatelju; čoveku koji veruje u mene, koji mi govori da sam kadra, koji deli moje težnje, postaje sila koja pokreće sprovođenje planova u delo, održava me u granicama celine i smisla, zajedno sa mnom ide u potrage, dozvoljava da budem zasebna jedinka, povlašćuje me svojom ljubavlju. Volim te i divim ti se. Hvala što si mi sadrug i učitelj. Zahvaljujem ti i što se svakog jutra budim u tvom zaštitničkom naručju.
b9879413387
b9879413387je citiraoпре 8 месеци
Bila je to Misir čaršija, bazar začina. Opojne arome su me vodile po tom lavirintu boja: kurkuma, karanfilić, đumbir, kardamom, origano i lovor, i sve je to bio jedan jedini predeo nijansi šafrana. Svet za sebe, tu, među suvim voćem, začinima, uljima i kafom. Neki muškarac ljubaznog ali umornog lica ponudio mi je da pomirišem na njegovoj tezgi semenke senfa, kumina i bibera. Miris jak kao cenjkanje i ljudska vreva. Drugi prodavac, maslinaste kože i sa jamicama na obrazima koje su se pomaljale kad se nasmeši, upirao je rukom u savršeno poređane gomilice medicinskih čajeva: cimet, kleka, komorač i kamilica. Čaj za plodnost, za upalu debelog creva i za strepnju. Nemoguće je odbiti da ih kupite. Svaka radnjica, poziv da se kupi lekoviti napitak, lokum punjen pistaćima, malo meda u saću, na koncu, nekoliko grama prošlosti, starine zidina koje stoje uspravno duže od pet stotina godina
b9879413387
b9879413387je citiraoпре 8 месеци
Poslednje dane je opet provela u gradu. Veoma modernom a u isti mah vrlo konzervativnom, velikom i bučnom, ali punom nekakvog protivrečnog sklada, možda neuhvatljivog za oči turiste. Međutim, Ventura nije bila turista i upravo se tih poslednjih dana više nego ranije osećala kao Turkinja. Uživala je u večitom žagoru na ulicama; u jutarnjim molitvama nekad umilnog a nekad unjkavog glasa što je odjekivao sa svake džamije; u vici prodavaca koji na svakom ćošku nude simite, đevreke posute susamom; u brujanju svetine koja se tiska po pijacama i u hodu prolaznika što, za razliku od nje, više ne okreću glavu da se dive vizantijskim građevinama koje ponegde spontano iskrsnu iza krivine. Obišla je bezbrojne sokake što krivudaju kroz stare kvartove; koračala je i najmodernijima, njoj su svi bili novi. Prošetala je kvartovima Nišantaši, Etiler, Šišli, i naravno, Galatom, Balatom i Karakojem, jevrejskim četvrtima kojima je bezbroj puta prošla sa majkom. Prolazeći ponovo tim putevima, opažala je Sarino prisustvo
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)