Mašina za pravljenje Španaca

silva evropejac nastavi, kažem božiji dar ne zato što verujem u ono što se priča o nebesima, nisam ja od tih, jer sam se već više puta vozio avionom da bih saznao od čega su napravljeni oblaci.

mi smo poškropili glavice naše dece da bi mogli da žive u miru. uvereni da će oni kasnije moći da osuše tu vodu sa glave ako im se prohte, kao što smo, uostalom, i mi učinili

bio sam brica i čitao sam knjige, kao što bi svi trebalo da čitaju da bi prevazišli skučenost svakodnevice i rutinskih navika.

mnoge stvari koje ne postoje su zapravo najvažnije u životu,

ema boljeg govora za popove od onog koji propagira uživanje u siromaštvu. promocija uživanja u siromaštvu. to je idealan brak. političar koji voli sirotinju i drži je u siromaštvu, uz crkvu koja voli sirotinju i drži je u siromaštvu.

uključio sam radio i osetio silnu želju da što pre padne, makar i ja trpeo zbog toga i morao ponovo da se snalazim u životu.

ali ona je bila isuviše pometena da bi imala svest o vremenu.

odgovorio sam mu da vreme nije pravolinijsko. svi paćenici ovog sveta, znajte, vreme nije pravolinijsko. vreme ima svoje cikluse i svaki od njih prati drugačiju logiku i ti ciklusi se nižu jedan za drugim vraćajući paćenika, i bilo koju drugu osobu, na polazišnu tačku.

obilazak groblja je poslednji stadijum starosti.

nije sveštenik bio kriv, ni crkva, a ni bog. bila je to samo tužna slučajnost da smo bednici u siromašnoj zemlji koja od nas nije očekivala ništa drugo do ponos i nemu žrtvu.