Vizantijski sultan

„Nasred njenih grudi,

izvor svete vode

Ako ga ispijem, biću ubijen

Ako ne pijem, umreću.“

Na kraju je pristao da mu odrecitujem nešto, a ja sam odabrao poseban deo iz Istanbulskog speva, Rahmija Ejupoglua:

Kada kažem Istanbul,

Na pamet mi padne korpa puna crvenog grožđa

Veče na Šehzadebaši

Tri sveće navrh korpe

Približava se devojka, nemilosrdno ženstvena

Dao bih sve svoje za nju

Med od grožđa na njenim punim usnama

Puna želje od glave do pete

Vruć vetar, grane breze, vreme žetve

Mora da je rođena u vinskom podrumu

Veče na Šehzadebaši

Ponovo se brod moje duše

Prevrnuo i nasukao na obalu

Kad kažem Istanbul,

Na pamet mi pada Kapali čaršija

Ruku podruku sa Devetom simfonijom

Setim se Alžirskog marša

Nakićene sobe neke mlade

Sve se prodaje za badava

Nedostaju samo mlada i mladoženja

U ćošku zaobljena tambura optočena sedefom

Zvuci Tamburi Džemila sa starih ploča.

Vizantija je postavila temelje modernizma. Započela je institucionalizaciju u socijalnom i državnom sektoru. Dovela je u red organizaciju vojske, obrazovanja, finansija, prava i religije. Sport i zabava su, zahvaljujući Vizantiji, postali neraskidiv deo ljudskog života. Da bi se poboljšao kvalitet života, unapređeni su zdravstveni sistem, urbano planiranje, zanati, moda, zlatarstvo i pravila ponašanja. Kao vodeća sila u regionu, širila je uticaj svoje nauke, kulture i umetnosti i na susedne zemlje. I vi ste naglasili da su upravo vizantijski učenjaci koji su se rasuli po Evropi nakon pada Konstantinopolja utabali put renesansi.

Kao naslednica rimske i helenističke kulture, Vizantija je bila nebeska, izabrana zemlja. Ne može se reći da su Vizantinci potpuno bespravno omalovažavali katolike, jer ipak je Vizantija bila prva hrišćanska zemlja i postojbina najveličanstvenije crkve – Aja Sofije. Biti neobrazovan u Vizantiji smatrano je nesrećom, pa čak i krivicom.

Ona je imala šezdesetak godina kada je saznala da su njeni preci iz Gruzije u stvari bili hrišćani koji su kasnije prihvatili islam, i zahvaljivala je bogu što je bar porodica u koju se udala bila čisto muslimanska.

Dok Istanbul nije bio još ni Konstantinopolj, ova oblast bila je poznata pod imenom Sikodis, što na grčkom znači „bašta smokava“. Sada mi ovaj naziv zvuči ironično, jer su u Galati preostala samo tri drveta smokve, i to u našem vlasništvu.

Ovaj hotel je izgrađen na temeljima Velike palate (Palatium Magnum), čiju je gradnju započeo Konstantin I u četvrtom veku. Godine 1202, latinski lupeži koji su se predstavljali kao vojnici krstaških ratova, prvo su je opljačkali, a zatim i sravnili sa zemljom.“

svi ostali su imali islamsku verziju imena vizantijskih careva. (Jahja: Jovan / Mikail: Mihailo / Ishak: Isak / Rumi: Roman). Baš kad sam hteo da se podsmehnem kako u tom smislu ni moja majka nije izostavljena (Akile: Sofija),

Kada je Zakon o prezimenima počeo da se primenjuje, deda je, po svemu sudeći, izabrao prezime u skladu sa našim poreklom: ASIL (PLEMENIT).

„Plemeniti gospodine“, počeo je Askaris, „ovo je gravura poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Dragaša Paleologa… Vi ste njegov potomak i vizantijski car u egzilu, Konstantin XV Paleolog…“