Ja tajkun

Veoma rano sam naučio da veliki rad nema vrednost ako se ne postigne konkretan rezultat. To je životni princip.

Ubeđen sam da iza svega stoji veliko neznanje. Svima koji od 1945. do danas ponavljaju: rad, rad i samo rad, ja odgovaram: znanje, znanje i samo znanje. Uz pravnu sigurnost, znanje je najvažnije. Rad bez znanja čak je štetan, jer se radi pogrešno, zato više rada u društvima koja ne raspolažu znanjem znači samo više štete.

Moto mi je celog života isti: ili budi najbolji u onome što si odabrao ili nemoj to da radiš.

Savladajte naš duboko ukorenjeni nacionalni kompleks sramote od toga šta će reći svet.

Plašim se da će proći još mnogo vremena pre nego što u Srbiji sazri svest da se do velikih dostignuća stiže pre svega velikim znanjem, radom i posvećenošću.

početka sam se trudio da motivišem mlade. Znao sam: ako u tome uspem, uspeće i Delta. Pokazivao sam da ih poštujem. Izvodio sam ih na večere, puštao ih da se prave važni zbog posla u Delti, jer to da se čovek pravi važan zbog dobrog posla prirodna je želja u mladosti, i veoma često sam prihvatao njihove predloge. Ne nužno zbog toga što mi se baš sve u tim predlozima dopadalo. Ali bilo je dovoljno da mi se svidi sedamdeset odsto. Nikad nisam hteo da zbog trideset odsto odbijem predlog, obeshrabrim onog koji predlaže i narušim njegovu motivaciju. Sa obeshrabrenim ljudima firma ništa ne može da postigne. Najgore je kad se čovek ujutru sprema za posao i već zamišlja šefa koji ga obeshrabruje i nipodaštava. Tu onda nema ni rada ni rezultata. Uz sposobnosti, talenat i znanje, što se sve podrazumeva, rezultati firme u direktnoj su zavisnosti od motivacije i entuzijazma zaposlenih. Za velika dostignuća nije dovoljan vrhunski profesionalizam, potrebne su emocija i zanesenost, potrebna je ljubav prema poslu, potrebno je da čoveka ispunjava posao koji radi. Novac nije dovoljan pokretač, on je samo prirodna posledica ljubavi i strasti prema poslu.

Mi u Delti nismo izmišljali ništa novo. Gledali smo kako se radi u svetu, učili od onih koji znaju i njihovo znanje primenjivali u našoj sredini. Ni sa jednog puta u inostranstvo nisam se vraćao bez konkretnih znanja, koja sam odmah prenosio svojim menadžerima i od njih zahtevao da ih odmah primene

Ja sam se, s druge strane, trudio da što više ulažem u posao. U ljude. Jer sam znao da je to od presudnog značaja. Pronaći prave kadrove, uložiti znanje, energiju, vreme i, naravno, novac u njih, stvoriti sistem – to je formula uspeha.

kada sam posle dugog pripremanja i iščekivanja izašao na ispit i – pao. I bio sam zadovoljan jer se nešto okončalo, izašao sam na ispit i dobio sam rezultat. Ovaj put negativan, ali sledećeg puta on će biti bolji, naravno ako shvatim gde sam grešio i ako se bolje pripremim.

Najznačajniji trenutak u profesionalnoj karijeri jeste onaj kad prepoznaješ da si na vrhuncu. Moraš to znati. Ako se predugo zadržiš na istom mestu – pašćeš. Moraš krenuti u osvajanje novog vrha.