Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni

Oh, Bože, kad bi samo znali da ću živeti, živeću s očima izvan dobra i zla, zagledana u nebo, uronjena dušom u dve stvari koje me zadivljuju – crnu noć nada mnom i zvezdano nebo u meni

Govorio je da čovek treba da čita sve, dok ne nađe knjige koje će čitati zauvek

Ljudi ti sve kažu svojim pokretima, naročito onda kad neće da ti kažu ništa, tada ti govore najviše, ako ih pažljivo posmatraš.

Rekao mi je: – Svako bira između dva bola: bola koji sa sobom nosi disciplina i bola koji sa sobom donosi kajanje.

Žute dunje. Voljelo se dvoje mladih… dušmani im ne dadoše da se uzmu i ona se razboli i poželi žute dunje iz Stambola, i u meni se ne vrti cela pesma, samo refren:

Ode dragi da donese
Žute dunje carigradske
Al’ ga nema tri godine
Tri godine, aman, aman
Nit se javlja, niti dolazi

Zaboravljaj ko si dok se sebi ne dopadneš. Nije lako, uvek ima to nešto što ti smeta, smetaš i ti njemu, to nije izmišljeno, čudovišta ispod kreveta su tu. Najbolje je da ih pobiješ, leševi su najbolji dokazi. Jedino sigurno jeste da svako može da umre. Ja ne znam da je neko preživeo smrt.

Sve je samo sad i nikad više. Takav je svet. Jednom i gotovo.
Ima jedna pesma u kojoj Lola Novaković kaže: – Neću večnost, samo kap veselja tražim. – Kap veselja. Veselje je toliko dragoceno i retko da se meri kapima, na kapi se traži, na kapi se dobija i, evo, Lola traži samo jednu, uzela bi je umesto večnosti, jer ona izgleda zna da je večnost u toj kapi, i zna da joj je samo jedna dovoljna.

Svako bira između dva bola: bola koji sa sobom nosi disciplina i bola koji sa sobom donosi kajanje.

Definiši strah, definiši hrabrost, definiši nasilje, definiši ljubav, definiši lepotu, definiši radost, definiši čast, definiši tugu. Za sve smo imali definicije. One su važile do trenutka kad budu izgovorene, a onda smo ih zaboravljali, morale su da nestanu. – Čim pogledaš nešto – govorio mi je – to se promenilo. Čim ga vidiš, promenjena si. – I još mi je govorio: – Kad se oslobodiš, kad se stvarno oslobodiš, kad se pokoriš sili slobode i naučiš da rukuješ njom, videćeš da si ostala sama. Svaka ćelija tvog tela radiće za tvoju dušu, bićeš zahvalna nebu što postojiš, ali neće biti nikoga pored tebe. Ako budeš izvrsna, bićeš sama.

Duboka starost je teška kazna ako na vreme ne naučiš da živiš. Samo onaj ko ne zna šta bi sa životom žudi za još jednim, koji bi trajao beskonačno.