Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba

Веровали у постојање лапота или не, остаје чињеница да се у неким селима као што је Велики Извор код Зајечара и дан-данас за неког ко је стар и неспособан каже да је „готов за мотку“

Први српски телевизор, назван „Тесла 59 ТВ“, имао је екран дијагонале 43 центиметра, и био тежак целих 20 килограма. Имао је 12 канала, а слика је постојала само на једном. Укључивао се у струју преко уређаја званог „стабилизатор“. Направљен је у фабрици Никола Тесла у Београду, а онда је политичком одлуком, производња пребачена у Ниш.

Најпродаванији апарат Електронске индустрије из овог града био је „амбасадор“, а ТВ пријемници прављени су и у Загребу (РИЗ – Радио-индустрија Загреб), Крању (Искра), и Бањалуци (Чајавец). Кад је почела производња колор телевизора, у прави план је избило Горење из Словеније.

Београђани су у капитализам ушли затворених очију – због дима са роштиља!

Прво пристаниште у овом граду направили су на Тамишу још Турци у 17. веку. А кад су се ови повукли 1716. године,

Али шездесетих година 19. века газда Рајића, Лесковчанин, почео је да прави и продаје ћевапчиће.

Легална проституција је укинута у време Шестојануарске диктатуре 1929. године, актом председника владе генерала Петра Живковића

Видоје Голубовић у својој књизи Старе кафане Београда каже да су још 1522. године Турци у једној згради на Дорћолу отворили кафану и у њој служили кафу.

У Европу је дошла преко Турске.

поуздано се зна да се кафа, одакле год да води порекло, није пила пре 1450. године. Тада је почела њена употреба у Адену, граду у Јемену,

Поводом педесетогодишњице Церске битке Милоје Поповић Каваја (1936–2020), секретар Општинског комитета Савеза комуниста београдске Палилуле, и председник КУД Иво Лола Рибар, написао је текст за марш Биничког.