Citati iz knjige „Koreni“ autora Dobrica Ćosić

Морам напред јер, рекох, за мном и снег гори.
Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он људским главама и језицима у долини што наличи на липову корубу.
Незгодно је да човек проживи век а да му је оно унутарње фалично ужлебљено. Може бити да је то највеће зло.
брадом, Петар Карађорђевић, унук вожда Ђорђа.
Као да су се све жиле његовог живота зариле у њу: из ње се он храни, трује, пати и радује. Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце. Њени уздаси и мутно, мукло јечање, то је гњечење главе. Сав је себи исцепан у дуге. Пукотине између њих немају дна.
А што ви радикали галамите о демократији, то је само изговор за сељачку анархију и јавашлук. Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур!
„Ако си мушко, женскоме ни пару не смеш да даш. Ни орах. Женскима је то посао. Плаћају им само они којима су празни и глава и чакшире. Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.“
жена говори само кад је муж пита и кад су у кревету
Тада ја слушам, ћутим и гледам своје небо. И на њему два бела, загрљена месеца.
И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србијици што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим народом пунила.
Песме су лаж. Кукавице их спевале.
Човек је као мушмула. Најпре изнутра трули. Душа прво. Свеједно што су образи дуго румени и што се труло дуго не види.
Да би им показао да је у свему раван њима и скрио росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави сељаке да сами размишљају.
Од памтивека у Србијици живе сељаци с туђим главама. Сам ли главу изгубиш, онда ти бар није криво. Продаш ли је скупо, могу је и гусле опевати.
Под снегом, гуре се камени житељи Прерова, равнајући своју висину према величини њива и ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни,
– Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи.

– Уши ће ти појести.

– Боље него да се дукати убуђају.
Живео сам колико је потребно да памећу стекнем: ниједна поука не важи за оне који долазе после нас.
Не ваља да је човек сам. Само на зло мисли.
Кад умру, сви су људи млади. Бићу ја млад, и ти, стићи ћу те.
Кад умру, људи немају чинова. Сви су једнаки: и поткивач, и министар, и газда што на парама спава, и безгаћи шегрт. Бог не пита на небу: Шта си ти на земљи био, колико дуката, кућа и земље си имао, каква си звања и чинове носио? Причај ти мени, човече, шта си згрешио на земљи. Само то хоћу да знам, и на питања кратко одговарај.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)