Nezaboravna Loreta Darling

Sirote zaluđenice! A sve vreme na nas su motrili posteri na zidu.

Htela sam da budem neko ko se oslanja samo na sebe. Ali oslonila sam se na toliko ljudi – na Primrouz, Alis, Petraša. Eliota.

Ah, uspijuša – rekao je Eliot i sam se osmehnuvši. – Šta bismo mi bez nje?
– Bili biste srećniji? – Bila je to šala, ali baš i nije bila neka.
Sklonio mi je kosu s lica i poravnao haljinu oko nogu, doterujući me, doslovce me sastavljajući.
– Pa, možda bih i bio. – Usne su mu zadrhtale. – Ali kome treba sreća kad može da ima Loretu?

Ko ne traži, neće dobiti – rekao je Džejms.
– To je živa istina – kazala sam, ponovo grleći Grejs. – Pametnice – šapnula sam joj na uvo.

Tek kad sam ugasila lampu, primetila sam… Fotografija Agate još je bila tu. Nekom drugom bi to izgledalo čudno, ali meni nije smetalo. Nisam zaboravila Inid u sećanju, a Eliot nije zaboravio svoju ženu. Oboje smo čuvali nekog u pamćenju, i mislim da zbog toga nismo bili ni toliko drugačiji od drugih niti da je to bilo pogrešno. Samo smo u sećanju čuvali ljude koji su zasluživali da budu upamćeni.

Nikad, ali nikad nećeš naći bolju ženu od mene. – Pritisnula sam mu ruke još jače. – Je l’ tako?

tog dana sam naučila važnu lekciju. Kreativcima su prijatelji neophodni.

Upijala sam svaki detalj – njegovu svilenu kravatu, sto od mahagonija, zlatno nalivpero: sve što je nekad bio i sve što je sad. Imigrant, čovek koji je sam uspeo, koji ume da prepozna priliku i pretvori je u bogatstvo. Čovek koji je mislio da i ja mogu isto to.

dalje mi nisi objasnio zašto mi to nisi ranije pomenuo. – Nisam nameravala da mu tako lako oprostim.
– Zato što si ti, Loreta Darling, dobro poznata po svojim čvrstim stavovima i znao sam da ćeš mi reći da se gonim i dići ruke od filma. A to bi bila greška.
Eliot je bio u pravu, ali nije mi se sviđalo da neko manipuliše mnome. Nisam došla ovamo da to iko radi, ni on ni bilo ko drugi.

Činilo se da je pogrešno sve što kažem, ili je on pogrešno odgovarao. Zašto nismo mogli da se vratimo na ono kako je bilo pre?