Orlando

Књига Пут којим се ређе иде је писана језиком који не познаје временске границе у разумевању. Ово дело нам омогућава да истражимо природу љубавних односа, водећи нас ка новој животној испуњености и спокојству. Помаже нам да уочимо и разликујемо зависност од љубави, постанемо осећајнији родитељ, и коначно, откријемо сопствени идентитет. Идеје изнете у књизи Пут којим се ређе иде већим делом проистичу из свакодневног клиничког рада са пацијентима који су се трудили да избегну или достигну више нивое зрелости.

Сун Цуово Умеће ратовања је један од најпознатијих војних списа у историји човечанства. Током две хиљаде година ово дело утицало је на источњачку војну мисао и филозофију, а у другој половини XX вијека извршило је утицај и на западно сагледавање рата, пословне стратегије и дипломатске односе. Умеће ратовања нам открива, кроз пример сукобљених армија, безвремена начела која важе у свакодневном животу. Учи нас да имати стратегију не значи планирање, у смислу прављења листе поступака, већ захтева брзе одговоре на промене околности.

Моји изуми је књига невелика по броју страна, али написана пажљивим одабиром реченица, и она је наше највредније сведочанство које говори о животу и делу Николе Тесле, великана света науке. Не кријући од јавности, Никола Тесла износи све појединости из свог живота, чак и оне које би у једном тренутку за човека биле срамотне, а све у циљу да докаже да је моћ људског ума ненадмашива и да се човек са свим непријатностима и проблемима може суочити и изборити, само ако то истински жели. Ово дело је право сведочанство да се преко трња стиже до звезда, уз услов да је жеља та која је звезда водиља.

Најпознатији роман Иве Андрића, "На Дрини ћурпија" хронолошки прати четири века збивања око моста преко реке Дрине у Вишеграду, који је изградио велики везир Мехмед паша Соколовић, пореклом из тих крајева. Године 1516. Мехмед паша је, према владајућем обичају "данка у крви", као српски дечак на силу одведен у турску војску и потурчен да би се касније уздигао лествицама власти и постао први до султана. Као моћник, одлучио је да у родном крају подигне задужбину, велики камени мост на једанаест лукова. Мост је интегративна тачка романескне нарације и њен главни симбол. Све пролази, само он остаје да укаже на трошност људске судбине. Мост је место додира историјски верификованих личности и безимених ликова који су плод пишчеве имагинације.

„Странац“ је ремек-дело савремене књижевности и по мишљењу многих један од најважнијих романа XX века. Ово је драматична прича о трагедији појединца у сукобу са моралним нормама које прописује друштво. И када он без очигледне и свесне мотивације усмрти непознатог Арапина на алжирској обали, пред читаоцем се отвара читав низ филозофских питања која хоће да расветле апсурдност егзистенције модерног човека. Доделивши му награду за књижевност 1957. године, Нобелов комитет је то образложио Камијевом „искреношћу са којом осветљава проблеме савести нашег времена.“

Мали принц је књига за мале и велике... Написана попут бајке, она открива утопијски свет кроз причу о дечаку доспелом са удаљене и сићушне планете и његовом трагању за оданошћу и љубави. Ово је књига и о стварном свету, о човеку, његовим заблудама и греховима, о невиности у откривању најдубљих и најдрагоценијих вредности постојања, која својом сугестивношћу и поетском топлином деценијама осваја генерације младих и одраслих читалаца.

Коцкар је обимом мален, али изузетан роман Фјодора Михајловича Достојевског. Роман који говори о трима темама које се међусобно преплићу. Говори о теми коцкарске страсти, теми Руса у иностранству и теми неколико љубавних односа. Кроз живот Алексеја Ивановича аутор је предочио "пакао коцкарнице" који је описан са много жара и страсти. Алексеј се стиди коцке, али не може да се ослободи тог порока, јер га је обузела страст за ризиком, страст за тренутком да поново добије. Заборавља на свакодневне ситнице које су га чиниле срећним и на љубав вољене Полине. Послије годину дана Алексеј схвата да је на погрешном путу и одлучује да се бори...

ЧУЈТЕ СРБИ је рукопис који је Арчибалд Рајс оставио као свој тестамент српском народу, желећи да му скрене пажњу на све мане и опасности које гуше здрав развој савременог друштва и државности. Написао га је давне 1928 године али су његове теме и поруке актуелне и у данашњим данима. У овом делу најпре говори о врлинама Срба (храброст, родољубље, религиозност, гостољубље, демократичност, милосрђе, понос, бистрина...), а затим, о манама (нерад, односно одлагање посла „за сутра”, клањање богатству, незахвалност, самољубље, површност, корумпираност и подмитљивост, безвредан политички кадар, деформисаност „интелигенције”...), све са циљем да се Срби врлинама поносе, а мане отклањају.

Стари завет (оригинално: Свето писмо Старога завјета) јесте хришћански назив за збирку светих списа који претходе Исусу Христу и Новом завету. Прва књига Мојсијева која се зове Постање је хебрејски религијски спис који говори о стварању света. Постање је прва књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. Пошто се ауторство традиционално приписује Мојсију, позната је као прва књига Мојсијевог Петокњижја. Књига Постања је света књига за јудаизам и за хришћанство. Књига постања садржи приповести о стварању света, еденском врту, прародитељском греху, великом потопу и историју старозаветних патријарха. На српски језик се често преводи и као »Прва књига Мојсијева« пошто је традиција приписивала целокупно ауторство Мојсију.

Тако је говорио Заратустра је дело настало између 1883. и 1885., а које говори о старом шаману који се спушта са своје планине међу народ из жеље да научи нешто од њих и да народу подари своје знање. Приликом спуштања у село наилази на разне људе од којих дознаје њихове тајне. Заратустра је заправо у потрази за човеком себи равним, али многи не разумеју његову филозофију и исмејавају га, међутим има и оних који му се диве. Због својих разматрања то је једно од најпознатијих филозофских дела овога аутора, а стил писања је недвосмислено сврстао Заратустру и у врхунце светске књижевности.

Дневник Ане Франк је објављен од стране њеног оца Ота 1947. Као прогоњени Јевреји, породица Франк се пред нацистима сакрива у тајним просторијама фирме њеног оца где је он био партнер и директор у Амстердаму. Током двадесет шест месеци скривања водила је дневник, све док их, 1944. године, није открио Гестапо и отпремио у концентрациони логор Берген Белсен, где су страдали сви из породице осим њеног оца. Анин дневник je истинита, потресна прича тринаестогодишње девојчице о времену проведеном у непрекидном страховању и потпуној изолацији. Дневник Ане Франк налази се међу тридесет пет документарних дела уврштених у регистар УНЕСКА „Сећање света”, а једна је од десет најчитанијих књига на свету.

Умеће љубави је књига која већ више од пола века читаоцима пружа инспирацију и утеху. Бестселер славног немачког филозофа и социолога не доноси готова, инстант упутства о умећу љубави. То је књига која жели да покаже како љубав није осећање којем свако може лако да се препусти, без обзира на достигнути степен зрелости, и настоји да увери читаоца у то да су сва његова настојања око љубави осуђена на пропаст уколико не покуша да развије своју целокупну личност. Љубав је, како нам Фром поручује, оно за чим чезнемо. Љубав нас дефинише, она је решење проблема људског постојања.

Херман Хесе (1877 — 1962) је био немачки писац, песник и сликар. Његова најпознатија дела су Степски вук , Сидарта, Демијан, и Игра стаклених перли у којима су уочљиви његово занимање за егзистенцијалне, духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хиндуистичке филозофије. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1946. године. Желео је да буде писац и ништа друго. Његов пут ка остварењу тог сна личио је на одисеју. Похађао је разне школе, није успео да се пронађе и у депресивној фази са петнаест година покушао је да изврши самоубиство. Потрага за властитим идентитетом, тежак процес самоостваривања – то су теме којима се враћао у својим романима. Његова дела базирана су на личним искуствима, то су самоаналитичке поетске исповести.

Владалац (Il Principe), је књига намењена да буде приручник за владаре. Издата након Макијавелијеве смрти, књига је заговарала теорију да „циљ одређује средство“, што се сматра раним примером реалполитике. Уобичајена је грешка да се каже да циљ оправдава средство, што Макијавели ни у једном свом спису није написао. Макијавели је први мислилац који је уочио да политика не подлеже етичким принципима, јер оправдати нешто значи то учинити етички исправним. Израз макијавелистички данас описује уско, само-интересно понашање, и води многим неправилним схватањима Макијавелијеве филозофије.

Смрт у Венецији (нем. Der Tod in Venedig) је новела Томаса Мана, позната по контроверзној тематици платонске страсти остарелог писца, Густава фон Ашенбаха према дечаку, Тадзију. Радња, препуна митолошког симболизма, прати посету фон Ашенбаха Венецији, његове сталне сусрете са црвенокосим особама које симболизују Диониса и дубоку привлачност према пољском дечаку који симболише свет страсти и слободе. Као модел за Тадзија Ману је служио пољски барон Владимир Моес кога је као једанаестогодињег дечака Ман заиста и срео у Венецији. Новела је пренета на филмско платно 1971. године, а постоји и оперска верзија Бенџамина Бритна из 1973.

Прве приповетке Чехов је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, сажетог израза и карактеризације, затим је прешао на новеле и приповетке, где се његов тужни хумор постепено претворио у резигнацију и очај. Говорећи о Чехову, Томас Ман је рекао да се „снага генија може сабити и у орахову љуску” и да приповетка може обухватити срж живота и изазвати највеће дивљење, као и да такво, наизглед невелико дело понекад може, по својој снази, надмашити и највеће романе.

"Орлови рано лете" је роман за децу у коме је писац са пуно хумора описао одрастање једне групе дечака, а као инспирација су му послужили стварни догађаји из његовог детињства. У лику дрског и злог учитеља овековечена је пишчева строга учитељица од које су се он и његови школски другови крили у шуми. Роман се састоји из два дела. Први део романа описује безбрижно детињство дечака, њихове догодовштине, безобразлуке и школске несташлуке. У другом делу романа описано је потпуно другачије понашање дечака. Соучени са ратом и свиме ономе што ратни догађаји доносе, одрасли су пре времена и на себе преузели дужности који надмашују њихове године и њихово животно искуство. О том прераном одрастању дечака симболично говори и сам наслов романа "Орлови рано лете". У српској народној традицији птица орао је симбол храбрости и слободе. Алудирајући на дечаке о којима говори, писац их сматра орловима који су силом прилика морали рано да полете.

Похвала лудости је једно од најзначајнијих дела ренесансе и ово дело је сведочанство о времену у коме страдају све људске вредности. Оно што га чини фасцинатним и ванвременским је врхунска иронија и сарказам, који, успут речено, сваког поштеног циника просто задужују да прочита ово дело. Писано је у форми говора, у првом лицу, а говори Лудост, као једина меродавна у полуделом свету. Ова форма дела је , вероватно, Еразма спасила ломаче. Лудост се обраћа својим Архилудацима (назив за њене вернике). На почетку представља своје верне слуге без којих не би владала светом, а то су: Самољубивост, Ласка, Заборавност, Лењост, Наслада, Локомисленост, Разузданост, Гозба , Тврди сан. Лудост исмева читаву плејаду улога које људи играју стварајући поредак у коме и данас живимо: мудраце, племиће, прост свет, научнике, уметнике, философе, коцкаре, празноверје . Но, то није исмевање ради пуког исмевања. То је право стање ствари које је овај врхунски хуманиста речима насликао. Најоштрији је када је причао о папама, кардиналима, монасима – целокупновм свештенству. Треба нагласити да Еразмо није атеист. У њима види оличење лицемерја, које практикује све сем Христове поруке љубави, милосрђа и скромности.

Коју игру играш је књига која је убрзо по објављивању постала глобални хит. Штампана је у преко двадесет пет милиона примерака, на двадесет језика. Свака нова генерација открива ову књигу и тако се одржава њена стална популарност. Убраја се међу педесет најважнијих психолошких књига објављених у протеклих стотину година. Ерик Берн, амерички псхијатар и психоаналитичар имао је драгоцену способност да комплексне појаве људске душе и међусобних односа изрази на једноставан начин. Утемељио је трансакциону анализу (ТА) као нови, ширко психваћени психотерапијски правац.

Олдос Хаксли (1894 —1963) је био енглески писац и један од најистакнутијих европских есејиста 20. века. Његови „романи идеја“ засновани су на есејистичким моделима расправа и сукоба начела. Познат је и као заговорник коришћења психоактивних супстанци. У романима, новелама и есејима Хаксли је критичар грађанске интелигенције између два рата. Касније, после Другог светског рата, он је песимиста и савремену цивилизацију покушава да нађе у мистичним спекулацијама.