Laguna

Glavi junak Gligorije Pecikoza Hajduk na letovanju, u društvu neizbežnih ortaka, Himalaje i Indijanca, upoznaje dve devojčice Nemice, koje se prodružuju društvu. Sasvim slučajno, ova družina uleće u iznenadnu i neobičnu avanturu. Na obali reke otkrivaju deset kilograma droge. Tako se letnji odmor pretvara u neočekivanu pustolovinu koja se srećno završava, zahvaljujući ponajviše neobičnom vozaču autobusa i, naravno, Hajdukovoj babi…
Tek na kraju će doći do životnog otkrića – kakva je razlika između našeg i nemačkog brašna.

Ilustrovala Anika Fogt

Na grani Velikog drveta sedele su dve tamne prilike i graktale. Među životinjama u zoo-vrtu proširila se zastrašujuća glasina. Flaminzi su nestali, prosto su otperjali. Vest o nestanku lepršavih ružičastih stvorova se, kao u igri gluvih telefona, prenosila od kaveza do kaveza. Šuškalo se da je nestalo još nekoliko životinja. Srećom Emi, Tristan i Raul odmah su se dali u veliku potragu. Istina je da su im noge kratke, ali zato spremno uleću u akciju.

Povratite pravo na odmor i živite osnaženim, radosnim životom

Jesi li ikada srela opuštenu ženu? Da li bi volela da budeš takva?

Ovo je poziv da usporimo.

Pred nama nije samo knjiga; to je manifest. Poziv na buđenje. Apel da ne radimo više, ne budemo više ili ne posedujemo više, već da se zaista opušteno prepustimo sebi i svom životu.

Oslanjajući se na svoje dugogodišnje iskustvo psihoterapeuta i pionirska istraživanja, Nikola Džejn Hobs razbija kulturološki mit da je opuštanje lenjost i pokazuje nam kako je ono, zapravo, put ka isceljenju, slobodi i radosti.

Savremena žena stalno žuri, preopterećena je i iscrpljena. Stres, osećaj krivice i sagorevanje prožimaju naše živote. Veoma se trudimo da postignemo sve — da budemo savršene partnerke, majke, ćerke, koleginice, prijateljice — a na kraju se osećamo usamljeno i premoreno, čini nam se da nismo dovoljno dobre i da se naš trud ne vrednuje.

Prožimajući neuronauku i psihologiju sa inspirativnim pričama žena koje govore o transformativnoj moći opuštanja, autorka nas uči kako da postanemo opuštene žene koje mogu da se odmore bez krivice, poštujući svoje potrebe i živeći u skladu sa svojim najdubljim vrednostima.

Knjiga je ispunjena jednostavnim ritualima odmora koje možemo utkati u užurbani tempo života, isceljujućim praksama koje pomažu u regulisanju nervnog sistema i praktičnim strategijama koje nas podržavaju u suočavanju sa neizbežnim stresovima svakodnevice.

„Podsećajući nas da treba češće da zastanemo i udahnemo, autorka nudi praktične strategije samopomoći i jasno pokazuje da odmor ne znači bežanje od obaveza, već oslobađanje od beskorisnog stresa kako bismo sačuvale energiju za ono što je zaista važno. Onima kojima treba odmor — ovo je jedan od načina da ga započnete.“
— Publishers Weekly

Ilustrovala Ana Grigorjev

Bajke su najlepše pozivnice koje deca mogu dobiti — one su ulaznice u svet pun magije i čuda, zbog kojih i naši mali čitaoci mogu postati najveći heroji.

Bajke čine bezbedan, a beskrajno zanimljiv prostor koji pruža detetu iskustvo avanture i otkrića. Tako doprinose njegovom osećaju samopouzdanja i sigurnosti posebno tokom osetljivih perioda odrastanja.

Bajke su svetiljke koje osvetljavaju i tamnu stranu planete, pokazujući put.

Prikazi iz bajki se utiskuju u srca dece, čineći ih i blažom i moćnijom.

Jedno je sigurno: sve što je ikada napisano o vrednostima bajki, posebno važi za priče iz serijala Tajnovite bajke!

U jednom kraljevstvu, ne tako dalekom i ne tako davno, živela je princeza Makasarili. Bila je toliko razmažena, hirovita i besna da nije mogla, kao ostale devojčice, da izraste u lepu i dobru devojku.

Sebičnost ju je konačno sasvim preobratila u gorsku vešticu koja je mračnom čarolijom pretvarala decu u lepe ali beživotne statue.

Trajalo bi to zauvek, da se nije pojavila zaigrana Arija.

Otkrijte bajku o tome koliko su radost, mašta i igra moćnije od zlobe, pohlepe i zavisti.

Zbirka kratke proze.

Prvi izlaz za Rozarito je zbirka Tokinove kratke proze objavljivane od 2018. do 2025. godine.

Jutros u šest jezero je bilo mirno, vetar se polako dizao, palilo se svetlo iza kuće iza brda iza horizonta. Čuo sam kako je neko nekom rekao: — Ja sam Marlon Brando, a ti si Stiv Mekvin. — A ja sam stajao na terasi i tražio galebove iznad jezera, pored jezera i na svakom mestu gde mi je pogled stizao. Nije ih bilo.

Znao sam da je neko jednom rekao: — Ti si obećanje u zoru a ja sam jutro posle. — I skrenuo sam u prvu desnu, kroz šumu i četiri lepe krivine do uvale koju znam, preko parkinga pa niz million stepenica do plaže. Na plaži nije bilo nikoga, vetar se podigao, talasi su imali bele kreste, ne svi, samo poneki, ali bilo je dovoljno belog na beskrajnom plavom, dovoljno za sliku. Aerosoli iznad površine bil su u nijansama plave, i pažljivom posmatraču ukazivali bi se oblici od kojih čoveku može svašta da padne na pamet. Galebova nije bilo.

Popeo sam se onim stotinama miliona stepenica do velike hotelske terase koja mi je poznata, to je mesto koje mi je najpoznatije na svetu. Galebova nije bilo, osim mene.

Ivan Tokin piše o limunu, galebovima, gladi, o ljudima koji rade svoj posao ili ne rade ništa, o čamcima, vampirima, vukovima, Deda Mrazu, Spajdermenu ili pripadnicima đumbir elite.

Svet u njegovoj prozi nije veći nego što jeste, ali tesan mu je, to je jasno, i iz te nelagode nastaje stvarnost, u kojoj ni Stara Borča više nije gde je bila.

Autor ne opisuje osećanja, već uslove u kojima ona nastaju. Zato humor nije šala, nasilje nije spektakl, a nežnost je svedena, tiha sila koja drži ovaj svet na okupu.

Kad se otvore prolazi između svetova, mrak koji nadolazi mora da se pobedi.

Prvi deo kultne epske trilogije Kosingas

Zemlji prete dva zla: jedno dolazi sa istoka, pod osmanlijskim barjacima sultana Murata, a drugo nadire iz utrobe zemlje, gde jača sila starija od carstava, vera i ljudi. U Adu sve ključa od hordi neljudi i demona kojima upravlja mračni gospodar Hromi Daba, gnevan i žedan osvete i krvi.

Kosingas Gavrilo, monah i vitez Reda Zmaja, jedini zna kakav se užas sprema. On ga je iskusio i iz tog pakla umakao, ali njegove rane pamte ono što bi svaki smrtnik poželeo da zaboravi.

Po drevnom proročanstvu, sudbina svih sada je u rukama Marka Kraljevića, ratnika kome je namenjeno da stane na put razornoj moći koja nadire iz mraka. On mora da pređe put na koji niko ne kreće dragovoljno i da zauzme svoje mesto u ratu između stare slovenske vere i hrišćanstva.

Zajedno sa Gavrilom doživeće brojna iskušenja, proći će prolazima kroz uklete planine, pronaći zaboravljena svetilišta i učestvovaće u jezivim, krvavim bitkama kojima se brani granica između sveta živih i zastrašujućeg sveta tame.

„Raskošan pripovedački dar, upečatljivi likovi iz naše istorije i Predanja, vešto preplitanje mitova, fantastike i ključnih kvaliteta našeg nacionalnog bića doneli su nam ovu sada već legendarnu trilogiju, čija je popularnost nezapamćena među poklonicima domaće fantastične književnosti.“

— Goran Skrobonja

„Stojeći na ramenima divova. Retko prikladna fraza za činjenicu da je maltene čitava plodna scena savremene srpske epske fantastike oslonjena na dva stamena potporna stuba: pisca Aleksandra Tešića i njegovog literarnog heroja Kosingasa Gavrila.“

— Pavle Zelić

Talentovana osmakinja Borjana skače od fudbala do folklora, pa od futsala do filma, ali se trudi da, bez dizanja frke, sve uradi bez foliranja. Pored nje, i Natalija zvana Nače, i Zare, i Kosta Kostarika imaju svoje nedoumice i probleme. Bitnu ulogu u odrastanju imaju i njihovi roditelji, naročito jedan bivši fudbalski trener, odnosno domar. Međutim, podjednako je važan lik i neko ko je silom prilika neprimetan, neko sa margine…

Prikazujući život kao klupko sačinjeno od sreće i nesreće, od želje i nevolja, Gradimir Stojković poziva mlade da budu dovitljivi i otvoreni, i pokazuje kako je u borbi za pravdu neophodno međusobno razumevanje između tinejdžera i odraslih.

Dinamičan i sveobuhvatan, duhovit i potresan, roman Ne brinite za sutra tvrdi da sudbina nije nešto što nam je bez našeg uticaja dodeljeno već ono što treba da se osvoji.

Očaravajuća ljubavna priča

Zamislite da se probudite u savršenom životu… ali da on nije vaš.

Šta zaista znači biti srećan?

Na dan svog 36. rođendana, Džosi doživljava nesreću — i budi se u stvarnosti koja izgleda kao ostvarenje svih njenih snova: luksuzni stan na Menhetnu, uspešna karijera, zgodan muž koji je voli. Sve je savršeno… osim što se ona ne seća tog života.

Sada mora da odluči — da li da se vrati u svoj stari, nesavršeni ali poznati svet, ili da ostane u ovom gotovo idealnom, u kojem možda ipak nešto presudno nedostaje.

Neodoljiva priča o ljubavi, životnim izborima i onome što nas čini srećnima.

Ako su vam se dopali romani Tejlor Dženkins Rid i Kolin Huver, volećete i ovu knjigu.

Remek-delo praktične filozofije.

Neko se raduje ovom, a neko onom. Ja se, međutim, radujem kad mi je razum zdrav, kad se ne okreće ni od jednoga čoveka, niti od onoga što ovome može da se desi, nego sve posmatra i prima blagonaklono a svaku stvar upotrebljava prema njenoj vrednosti.

Bezvremeni vodič kroz stoičku filozofiju, Meditacije Marka Aurelija nude dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Nastao je kao skup zapisa samom sebi, kroz sažete misli o prirodi svemira, smislu života i vrlinama koje vode ispunjenom postojanju. Ova inspirativna knjiga, jedno od najznačajnijih dela duhovne i etičke refleksije ikada napisano, nezaobilazna je literatura za svakoga ko traga za ličnim razvojem i prosvetljenjem.

Posebnu vrednost ovom izdanju daje i izuzetan predgovor Vladete Jankovića koji osvetljava istorijski i kulturološki kontekst nastanka dela, usmeravajući, na taj način, čitaoca u postulate stoičke filozofije i štivo koje je pred njim.

Shvati i ovo: ne uznemiravaj samoga sebe! Budi jednostavan i prirodan! Možda neko greši? Onda greši na svoju štetu. Da li ti se nešto dogodilo? Onda je dobro. Sve što se dešava, prirodom je predodređeno od samoga početka i suđeno. Kratko rečeno — život je kratak. Iskoristi trenutak u pametnom razmišljanju i pravično! Ostani trezven i kad si razuzdan!

Ilustrovao Vukašin Gajić

Grupa beogradske dece odrasta u urbanom okruženju uz druženje, prve ljubavi, ali i mnoštvo začudnih događaja, misterija i zagonetaka.

Da bi zbila redove, dogovaraju se da osnuju tajni klub.

Ipak, najmračniju od svih njihovih tajni dele samo dva najbolja druga.

Tako su njih dvojica bar mislili.

Sve dok…

… se nije pojavio…

… svedok.

„Dinamična, brza i efektna naracija i napet zaplet!“

— Ljiljana Pešikan-Ljuštanović

„Uroš Petrović je opet otišao nekoliko koraka dalje!“

— Nenad Gugl

Očevidno je da mu je Kajči majka. Ali otac mu je vuk.
Prema tome u njemu ima malo od psa a mnogo od vuka.
Očnjaci su mu beli, te će mu ime biti Beli Očnjak.

Na hladnim padinama Jukona, skrivenim gustim četinarskim šumama, rodio se Beli Očnjak — stvorenje rastrzano između dve prirode: vučje, divlje i slobodne, i pseće, poslušne i pitome. Tražeći kome zaista pripada, odbačen i od vukova i od pasa, već kao štene uči da se u surovoj divljini ne opstaje po rođenju, već po snazi duha i onome što čovek — ili zver — izabere da bude.

„Beli Očnjak je jedno od najambicioznijih i najzanimljivijih Londonovih dela.“
— Robert Grinvud

Bestseler prodat u milion primeraka.
Od autorke romana Leto kad je nestala Sara Leroj.

Više od dvadeset godina Abigael boravi u jednom samostanu u Burgonji. Njen prethodni život? Uglavnom ga je zaboravila. Čak ne uspeva ni da se seti događaja koji je preokrenuo njenu sudbinu i primorao je da se povuče iz sveta. Izdaleka prati život svog starijeg brata Gabrijela, čija briljantna karijera umetnika i pesnička mašta dobijaju velike pohvale kritike.

Ali kada on upozna Zoe i podlegne njenim čarima, Abigael ne može a da se ne zabrine, jer samo ona zna ko je njen brat zapravo…

Uzbudljiv, izvanredno konstruisan roman sa nepredvidivim i potresnim završetkom.

„Mari Varej nudi priču čvrsto ukorenjenu u stvarnosti, s pravom dozom napetosti koja iznenađuje čitaoca. Snažan roman koji dugo ostaje u sećanju. Čitaoca prožimaju različite emocije: smeh, strah, suze — sve je tu.“
— 20 Minutes

„Dirljiva knjiga, ponekad teška, ali neophodna i puna nade! Teško je oprostiti se od ovih junaka nakon što upadnemo u vrtlog njihovih života.“
— leslibraires.ca

„Pod maskom ʼlakogʼ romana, Poslednja šibica razbija klišee, a klupko intrige se polako razmotava ka neočekivanom završnom preokretu. Autorka se poigrava, uznemirava čitaoca, razvija napetu priču koja se čita u jednom dahu.“
— mademoisellelit.com

U malom norveškom mestu Fagernes, nestanak sedmogodišnje devojčice Lee Forsberg pre petnaest godina ostavio je dubok trag u zajednici. Iako je njen otac osuđen za zločin, telo nikada nije pronađeno, a sumnje i traume nastavljaju da proganjaju sve koji su bili uvučeni u slučaj. Kada mlada novinarka Matilda Vold, opsednuta istinom i pravdom, počne da istražuje stare tragove, pokreće lavinu događaja koja će uzdrmati temelje lokalne zajednice i razotkriti skrivene tajne.   Kroz napetu priču, roman „Vrisak” vodi čitaoca kroz mrežu laži, sumnji i neizvesnosti, gde se prošlost i sadašnjost prepliću kroz podkast, policijske istrage i lične ispovesti. Svaki lik nosi svoje rane i dileme, a potraga za istinom postaje opasna igra u kojoj su ulozi visoki, a odgovori bolni. Da li je pravda zaista zadovoljena, ili je pravi krivac još uvek na slobodi?   Ovo je roman o gubitku, krivici i iskupljenju, ali i o snazi upornosti i hrabrosti da se suočimo sa najmračnijim delovima ljudske prirode. „Vrisak” je istovremeno triler i emotivna drama, koji će vas držati u neizvesnosti do poslednje stranice.

Into Darkness #1 Ko zajedno ubije, u vezi i ostaje. Želela sam mladića s dušom crnom kao noć. Nekoga ko bi spalio ceo svet zbog mene i ne bi se potresao zbog toga. Ali Kapeluči nema potrebu da istražuje nove fetiše, sasvim su joj dovoljne grešne misli koje je obuzimaju i raspaljuju joj maštu dok je na poslu ili kod kuće. Ništa ne može da nadmaši momke sa maskama koje revnosno prati onlajn, zapravo ništa ne može da nadmaši njega: Muškarca bez Lica. Ona mašta kako je on proganja, juri i ostvaruje joj najskrivenije želje, dok mu se bespogovorno predaje. Želim stvari koje većina ne želi i žudim za mrakom i perverzijama umesto za svetlošću i ljubavlju. Da bi pobegao od ružne prošlosti, Muškarac bez Lica izbegava devojke, dejtove i značajnije veze, a jedino veruje najboljem drugu i majci. S maskom preko lica i bez košulje, redovno objavljuje erotske video-snimke i privlači pažnju miliona devojaka koje mu redovno šalju poruke ili ostavljaju komentare. Kada mu pažnju privuče Ali, jedna od pratilaca njegovog Tiktok kanala, Muškarac bez Lica suočiće se sa izazovom kako da maštarije o njoj postanu stvarnost.

Deseta knjiga u serijalu Točak vremena.

Točak tka kako točak želi, ne obazirući se na patnje smrtnika upetljanih u njegovo tkanje, niti na njihove živote koji su tek niti u Šari.

Točak vremena lagano se okreće i neumoljivo tka potku koja vodi ka Poslednjoj bici između Mračnog i snaga dobra koje mu se suprotstavljaju. Met beži i od Seanšana i od Mračnoga, usput se boreći za naklonost Kćeri Devet meseca, za koju je suđeno da mu postane supruga. Perin pokušava da spase suprugu Failu od Šaidoa koji su je zarobili, dok se Rand bori sa ludilom, iako je očistio mušku polovinu Jedne moći od pogani kojom ju je Mračni zagadio. Egvena opseda Tar Valon, svesna da Aes Sedai moraju biti ujedinjene i da se u Poslednjoj bici moraju zajedno suprotstaviti Mračnom gospodaru, ili će sve biti izgubljeno, a za to vreme Crni ađah širi svoju zlokobnu mrežu oko nje i njoj dragih.

Ali ništa nije onako kako se čini. Stari saveznici otkrivaju svoje pravo lice. Stari neprijatelji sklapaju savezništva kako bi se izborili sa većim zlom.

U desetom nastavku svog kultnog serijala Točak vremena Robert Džordan i više nego što je za njega uobičajeno posvećuje pažnju svojim likovima. Čitaoci svoje miljenike gledaju kako se suočavaju sa neprijateljskim svetom, ali i sopstvenim uzburkanim osećanjima, i iz svih tih borbi izlaze snažniji nego ranije i spremniji da se uhvate u koštac sa najvećim neprijateljem kojeg čovečanstvo i čitav svet imaju — Mračnim gospodarom, zatočenim u Šajol Gulu.

Inače majstor karakterizacije, Džordan u Raskršću sumraka briljira u prikazu svih iskušenja kroz koja njegovi likovi prolaze — što naročito važi za protagonistkinje. U ovom romanu više nego u svim prethodnim iz serijala Točak vremena sumanuti sled događaja i vratolomno političko, društveno i vojno previranje koje korak po kobni korak stremi ka Poslednjoj bici ogleda se kroz intimne ali i otvorene borbe i bolne odluke koje svaki protagonista mora sam da donese, što na njima ne može a da ne ostavi ožiljke. Sudbina čitavog sveta počiva na plećima tek nekoliko mladih ljudi, zahvaćenih u vrtlogu događaja i upetljanih u šaru koju Točak nemilosrdno i bez stanke tka.

Točak Vremena
— knjiga sedma —

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Sedmi nastavak Džordanovog bestseler serijala nastavlja kolosalnu, fantastično složenu priču. Njegovo velikodušno pripovedenje ogromna je poslastica za sve ljubitelje Točka vremena.“
— Publishers Weekly

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Ninaeva, Elejna, Avijenda i Met u Ebou Daru bore se svim silama da se dokopaju moćnog ter’angreala kako bi uticali na vremenske prilike i okončali neprirodnu vrućinu koju je Mračni izazvao.

U Salidaru Egvena al’Ver uz pomoć Sijuan Sanče i Gareta Brina prikuplja vojsku da bi napala uzurpatorku Amirlin Tron i ponovo ujedinila Belu kulu.

Perin je na putu za Geldan jer su podrška kraljice Alijandre Randu, kao i pronalazak Maseme, koji sa hordom sledbenika hara opustošenim Geldanom, poduhvati za koje je neophodna ta’verenska sreća.

U isto vreme, Beli plaštovi drže kraljicu Morgazu u zarobljeništvu, međutim, koliko dugo će moći da se opiru prodoru Seanšana u Amador?

Rand je rastrzan između podmuklih poteza Izgubljenih, pobune plemstva u Kairhijenu i ostalih poduhvata nakota Senke, a neke strašne i davno zaboravljene sile Mraka ponovo se bude u senkama Šadar Logota.

Da li se Rand dovoljno oporavio od neočekivanog napada starog neprijatelja? Da li će uspeti da savlada Samaela i postane kralj Ilijana? Da li je i zbog čega Kruna mačeva težak teret?

Kao što ralo zemlju mrvi, živote ljudi smrviće on i
sve što beše zatreće plamen očiju njegovih. Ratne će trube dozivati na pragu njegovom,
gavrani piruju od njegovog glasa, a on će se ovenčati krunom mačeva.

Deveta knjiga u serijalu Točak vremena.

Točak vremena se okreće i doba dolaze i prolaze. Sve što bejaše, sve što će biti i sve što jeste još može prekriti Senka.

Neka Zmaj ponovo jaše na vetrovima vremena.

U devetom nastavku serijala Točak vremena spletke i zavere smenjuju se s kataklizmičnim događajima što će promeniti svet u kojem Ponovorođeni Zmaj jaše na vetrovima vremena. Randa al’Tora progone ubice dok Kecuejn pokušava da ga pronađe. Perinovu suprugu Failu otimaju odmetnuti Aijeli, a on se upušta u strmoglavu poteru za njom i njenim otmičarima, ponekad više vuk nego čovek. Elejna pokušava da postane kraljica Andora i nasledi svoju majku, a da pri tom izbegne da je otruju. Met biva predstavljen Kćeri Devet meseca i stupa na stazu koja će ga odvesti do njegove konačne sudbine. Bela kula je razjedinjena, a sukob dve Amirlin Tron — Egvene i Elaide — sve je bliži.

U sred sveg tog meteža izrastaju događaji koji neumitno vode ka Poslednjoj bici. Rand u veličanstvenoj završnivci menja svet i zadaje udarac silama Mračnoga od kojeg će se teško oporaviti.

Robert Džordan sa izvanrednom umešnošću plete potku Srca zime igrajući se mnoštvom likova i događaja, oslikavajući različite kulture, krajolike i ljudske sudbine tako da čitalac ne može a da ne ostane zadivljen pred književnim svetom toliko punim života da se na trenutke čini stvarnim — premda neprestano na rubu uništenja, od kojeg ga deli samo snaga volje nekoliko hrabrih ljudi.

„Džordanov stil je jasan a vizija fascinantna, baš kao i filozofije koje pokreću njegove likove. A kada već spominjemo likove, ovako interesantnu grupu teško da ćete pronaći u svetskoj književnosti.“
Science Fiction Review

Točak Vremena
— knjiga šesta —

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka.

„Za one koji vole da se izgube u svetu fantazija. Ne može se naći mana ovako kompleksnom i detaljno osmišljenom svetu.“
— Locus

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući za sobom sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a mitovi su već davno zaboravljeni kada Doba koje ih je izrodilo ponovo nastupi. U Trećem dobu, Dobu Proročanstva, Svet i Vreme vise o koncu. Sve što beše, sve što će biti i sve što jeste još može da padne pod Senku.

Nakon što je pokorio Tir, Andor i Kairhijen Rand pokušava da okupi sve muškarce sposobne da usmeravaju i načini od njih vojsku Aša’mana. Ratnički klanovi Aijela zakleli su se na odanost Randu, priznajući ga za poglavara nad poglavarima, iako Šaido Aijeli ostaju pretnja.

Podeljene među sobom, Aes Sedai iz Bele kule i pobunjenice iz Salidara traže povoljnu priliku da se približe Ponovorođenom Zmaju i ponude mu savezništvo. Ali Randu je i te kako poznata manipulativna priroda Aes Sedai, bez obzira na to kojoj strani pripadaju. Međutim, čak ni on ne može da predvidi koliko očajne, okrutne i prevrtljive mogu da budu.

A u senkama Izgubljeni i Mračni tkaju još veći haos…

„Borisa Dežulovića publika u našim krajevima skoro već četrdeset godina poznaje kao satiričara, humorista i pamfletista u nekom boljem smislu te riječi, kao anarhoidnog političkog analitičara i kao pjesnika mučilišta u splitskoj Lori 1991. Istovremeno, međutim, isti je Dežulović melankolični i mračni pisac srednjoeuropske provincije s kraja devetnaestog stoljeća, te vremena kada se u Njemačkoj rađao nacionalsocijalizam. Jedna opsesivna tema obilježava oba romana tog drugog Dežulovića, Christkind i Tko je taj čovjek?: Što se trebalo dogoditi da se izbjegne nastanak demona? Smisao tog pitanja nije u ispisivanju bolje, makar i alternativne prošlosti, niti u eskapizmu alternativnih historija. Smisao je u moralnoj odgovornosti, u nastojanju da ostanemo odgovorni. Ono što će čitatelja zasigurno opčiniti u ovom romanu jest njegova gotovo zastrašujuća autentičnost i uvjerljivost. Doista, pisac je, ili taj famozni pripovjedni subjekt, prisutan na licu mjesta. On je u vremenu, pa čak i u jeziku događaja. Ovo je veliki njemački roman, koji je napisao jedan europski autsajder, hrvatski vinar-amater, kućedomaćin iz dalmatinskog seoca Piska. Roman-bomba, koja nas budi iz dogmatskog drijemeža.“
— Miljenko Jergović

„Nije sasvim sigurno da li ove redove pišem ja, S. B. — istorija će o tome dati poslednju reč — sa Dežulovićem se nikad ne zna ko mu piše predgovore i blurbove. Pre neku godinu sam, recimo, pročitao neobično blagonaklon predgovor Borinoj knjizi Summa atheologiae iz pera jednog vatikanskog uglednika, da bih posle nekoliko meseci saznao da ga je napisao lično Dežulović, ali tako da je zvučao u dlaku kao da ga je napisao vatikanski monsinjor. I roman koji na način starinski preporučujem čitaocima zvuči kao da ga je napisao Dežulović, što znači da ga obavezno valja pročitati.“
— Svetislav Basara