Tajni dnevnik Džona Kambela

Alisa je pratila zeca. Zec ju je poveo na zanimljivo putovanje. Lepo se provela.

„Ja bih više voleo da nisam razmišljao o tome kako bih je pokidao sa tvog vrata u zanosu i želji, dok ulazim u tebe i dok se opireš, čisto reda radi.“

Samo jedno mi je u mislima.
Njena koža pod mojim rukama. Moja ruka između njenih butina.

Nju… Nju sam hiljadu puta skinuo u mislima, ali samo sam joj hladno pružio ruku.

„Tetoviranje je kao dobar seks. Kao glad i strast. Malo ljudi stane posle prve tetovaže. Uvek žele još. To nije slučajno. Kada se tetoviraš, luči se isti hormon kao kada imaš odnos. Endorfin. Hormon sreće, ljubavi i ludosti. Predaćeš mi svoje telo. Ja ću držati mašinicu, sa iglom koja će ući u tvoju kožu i uneti boju. Telo ne daješ nekome kome ne veruješ. Želim da mi veruješ u potpunosti.“

Ruku na ovo šuplje srce…
Sludela je i mene.
Nešto je prokleto privlačno, tužno i mračno kod te žene.

Ja sam gad sa zakržljalim emocijama, žene su svesne toga, ali se uvek lepe za mene. Žene to valjda vole, žene se time bave - popravljanjem nepopravljivog. Verom da mogu promeniti nepromenljivo.

Da bi vladao drugima – najpre moraš da ovladaš sobom.

Hrabrost nije skup svega što možeš da podneseš.
Hrabrost je skup svega što, samo jednim pogledom, možeš da razneseš

Ljubav koja nikad nije prestala.
Ljubav koja nikad neće prestati.
Da li je volim?
Naravno. Nas su ipak… spojili bogovi. Isti demoni.