Projdi vilo

Dečko... Je l' ti zaista živiš u iluziji da se u ovoj zemlji išta dešava spontano? I da grupa s koca i konopca skupljenih salonskih levičara udruženih sa špriceraškim četnicima, NVO aktivista, boraca za prava puževa golaća i slučajnih prolaznika može... Spontano... Da prejebe uigranu ekipu iskusnih profesionalaca i sistem koji su stvarali decenijama?

"Vidite vi s kim ja radim?"
"Vidim."
"I sad još taj manijak... Terorista."
"Terorista?"
"A kako bi ste vi nazvali nekog ko uništava državnu imovinu i sprečava da ova država i narod idu dalje, u bolju budućnost?"
"Političarem."

"Guzica ti je, sinko, takođe imovina. K'o njiva, bašta ili kuća. Samo što možeš da je nosiš sa sebe gde 'oćeš."

"A kako bi ste vi nazvali nekog ko uništava državnu imovinu i sprečava da ova država i narod idu dalje, u bolju budućnost?"

"Političarem."

U početku sanjamo. Posle se pomirimo sa tim da se snovi nikada neće ispuniti. Negde između toga živimo.

Ništa nije nemoguće kad si budala od naroda. A Balkan ih je pun, oduvek.

Već su bili u elementu i pevali su onu bezobraznu verziju "Tri metera somota" što se naručuje kad sve brane popuste, one u mozgu i one u bešici, kada poslednji trag homo sapiensa iščezne u kafanskim veseljacima i pretvori ih u životinje čija jedina životna motivacija su ždranje, piće, pička i lascivne idiotske pesme uz koje može da se puca iz pištolja i povraća po novoj košulji.

"Umetnik ne može da bira ko će da ga voli."

"Ali ja sam verovao u društvo jednakosti, pravde i slobode...", zavapi Paraćino. "Gde svi mogu da izražavaju svoje mišljenje i intelektualno i duhovno napreduju... Bio bi to prostor ljubavi, demokratije i tolerancije i ja bih ga nazvao - Jugoslavija."

"Kako bi ga nazvao?"

"Jugoslavija."

Smešim se, iskreno, i pojačavam ton na radiju.

U zvučniku - Lepa Brena.

Peva nešto o Jadranskom moru i panonskom klasju.

Tačno tako.

Bilo.

Pa prošlo.

Prođe tako ceo život.

Kao da se desio nekom drugom. Danas si mamlaz koji odvaja ribe po KST-u i žurkama što prave budale koje se lože na konceptualnu umetnost, sutra si sredovečni zaljubljenik u stomakliju koji gleda u nebo da ne padne kiša, jer to nije dobro za reumu.