Isidora Bjelica

Nikada nisam volela literaturu Žana Pola Sartra, ali sam se dogmatski držala njegovih indikacija za obilazak grada:

„Ne obilaziti ništa, sesti u najlepši restoran, naručiti najskuplje jelo i čekati da grad prođe pored tebe.“

– Ti možeš da se pretvaraš da slepo veruješ u bilo šta, ali vidim da si ti sumnjalo kao i ja… Ljudi koji sumnjaju ne prodaju se, oni su ceo život svoji, okovani u svoju sumnju koja im izgleda kao prokletstvo, ali kao i ja, i ti ćeš uvek sumnjati i videti ono što drugi ne vide.

Indijanac nam ukratko ispriča da je štedeo i uplatio ovaj luksuzni kruzing pošto je celog života sedeo u svom rezervatu. Hteo je da priušti nešto lepo sebi i svojoj ženi i da osete mirise Karipskih ostrva, koje bi potom čuvao u svojoj glavi. Shvatio je da život mora da se živi, a ne da se čeka.