Isidora Bjelica

Nikada nisam volela literaturu Žana Pola Sartra, ali sam se dogmatski držala njegovih indikacija za obilazak grada:

„Ne obilaziti ništa, sesti u najlepši restoran, naručiti najskuplje jelo i čekati da grad prođe pored tebe.“

I koliko je više upadao u avanture s drugim ženama, ta Natalija zato što beše čestita žena i ta Natalija zato što beše divna žena, a njemu nedokučiva – postaje izvor njegovog nemira.

– Ti možeš da se pretvaraš da slepo veruješ u bilo šta, ali vidim da si ti sumnjalo kao i ja… Ljudi koji sumnjaju ne prodaju se, oni su ceo život svoji, okovani u svoju sumnju koja im izgleda kao prokletstvo, ali kao i ja, i ti ćeš uvek sumnjati i videti ono što drugi ne vide.

Indijanac nam ukratko ispriča da je štedeo i uplatio ovaj luksuzni kruzing pošto je celog života sedeo u svom rezervatu. Hteo je da priušti nešto lepo sebi i svojoj ženi i da osete mirise Karipskih ostrva, koje bi potom čuvao u svojoj glavi. Shvatio je da život mora da se živi, a ne da se čeka.

– Све је то лепо, ал’ нема роштиља уз обалу, а јебеш онда и пирамиде и песак и рибе и драгуље.

Останем дубоко замишљена над овом дијагнозом свог сународника и ставим три капи парфема за врат. Тек против урока.

При формирању личног стила важно је да линија одеће прати линију размишљања. Ако жена има хаљину, па и најлепшу и најскупљу, која се не слаже са њеним мислима, то је промашај.

мислим да је на крају свако у оној ситуацији коју заправо подсвесно жели

Miša je jednom prilikom rekao da ljubav zauzima onoliko mesta koliko mržnja ostavi prostora.

Mnogo, mnogo vremena je prošlo dok i sama nisam shvatila da čovek mora tako da se postavi, da bacati bisere pred svinje nije dobro ni za onog ko ima bisere a ni za svinje.

bili su i fascinantni Srđa Trifković, koga sam tad prvi put videla, Milomir Marić i, naravno, moj tadašnji verenik Dragoslav Bokan