Džejms Falčer

Knjige

Citati

Uroš S.je citiraoпре 2 године
www.amoreta.rs

Džejms Falčer

KAPITALIZAM

Sažeti priručnik

Naslov originala

James Fulcher

Capitalism

A Very Short Introduction

Copyright © James Fulcher 2004, 2015

Translation copyright © 2017 za srpsko izdanje, Laguna

KAPITALIZAM

Sažeti priručnik

Sadržaj
Spisak ilustracija 9

1 Šta je kapitalizam? 11

2 Odakle potiče kapitalizam? 35

3 Kako smo dospeli dovde? 61

4 Da li je kapitalizam svugde isti? 87

5 Da li je kapitalizam postao globalan? 121

6 Kriza? Koja kriza? 149

Literatura 183

Dodatna literatura 189

Spisak ilustracija
1 Mehanički razboji dominiraju u fabrici pamuka u 19. veku

© Bridgmen Images/TopFoto

2 Izgled ograđenog zemljišta: posed Dejvida Velsa u Berbidžu u Lesterširu, sredina 18. veka, pokazuje obrađenu zemlju okruženu ograđenim poljima

© TopFoto

3 Amsterdamska berza, podignuta 1608–1613. godine

© Bridgmen Images/TopFoto

4 Čeličana Kiklop u Šefildu, 1853: veliki pogoni u kojima je bila koncentrisana proizvodnja i koji su olakšali organizaciju rada

© Corbis

5 Uzvraćanje: država koristi policijske snage da bi porazila rudare 1984. godine

© Alain Nogues/Sygma/Corbis

6 Američki bogataši postaju bogatiji, ponovo. Podela američkog prihoda po domaćinstvu pre odbitka poreza koje je primao 1% stanovnika, 0,1% i 0,01% stanovnika između 1917. i 2005. godine

© Wikimedia Commons

7 Jeftina radna snaga u Vijetnamu za kompaniju Najki

© Steve Raymer/Corbis

8 Velika fabrika banana kompanije Doul u Ekvadoru

© Owen Franken/Corbis

9 Ljudi nude svoj rad na aukciji onome ko najviše ponudi u doba Velike depresije tridesetih godina u Sjedinjenim Američkim Državama

© Bettman/Corbis
Uroš S.je citiraoпре 2 године
Ova vrsta trgovine zahtevala je veliku količinu kapitala. Istočnoindijske brodove, kako su nazivani brodovi korišćeni za ovu trgovinu, trebalo je izgraditi, opremiti, naoružati topovima protiv holandskih i portugalskih suparnika, te popraviti ako bi se vratili i kada bi se vratili. Brodogradilišta Kompanije u Blekvolu i Deptfordu, koja su bila krupni poslodavci i zapošljavali veliki broj lokalnih radnika, zahtevala su finansiranje. Kapital je uz to bio neophodan i za snabdevanje brodova polugama zlata ili srebra i robom za plaćanje začina, teškim naoružanjem i hranom i vodom za brojnu posadu. Prilikom treće ekspedicije koju je organizovala Istočnoindijska kompanija, posada Zmaja sastojala se od sto pedeset ljudi, posada Hektora od sto ljudi, a Konsenta od trideset ljudi – ukupno dvesta osamdeset duša koje je trebalo hraniti, bar u početku. Jedan od razloga zbog kojeg su posade bile mnogobrojne leži u bojazni Kompanije hoće li biti dovoljno mornara koji mogu da vrate brod ako bi opasnosti kojima se izlagala ekspedicija uzele svoj danak.

Istočnoindijska kompanija je ubirala kapital uglavnom, ali ne i u celosti, od bogatih londonskih trgovaca koji su ga kontrolisali i upravljali njime. Aristokrate i njihove prišipetlje bili su drugi izvor, i to takav koji je Istočnoindijska kompanija rado prihvatala zbog njihovog uticaja na dvoru. Povlastice Kompanije zavisile su od kraljevske naklonosti i pomoći. Sem toga, baratalo se i stranim novcem, uglavnom novcem holandskih trgovaca isključenih iz suparničke holandske kompanije koji su ujedno bili i koristan izvor informacija o delatnostima konkurencije.

Svako od prvih dvanaest putovanja bilo je finansirano zasebno, sa kapitalom dodeljenim samo jednoj plovidbi i sa profitima od tog putovanja raspodeljenim između njegovih akcionara u skladu s tradicionalnim trgovačkim običajima. To je bio, međutim, rizičan način finansiranja prekomorske trgovine, jer se time kapital izlagao dugom periodu neizvesnosti u udaljenim i nepoznatim mestima. Rizik je mogao da se preraspodeli slanjem nekoliko brodova prilikom svake ekspedicije, tako da ne zavisi sve samo od jednog broda; i pored toga, moglo je da se dogodi da svi brodovi stradaju, kao prilikom ekspedicije iz 1608. godine. Istočnoindijska kompanija je posle 1657. godine prešla na metod finansiranja kojim se rizik preraspodeljivao na više putovanja, nakon čega Kompanija postaje potpuno formirano akcionarsko društvo, sa stalnim izvorom finansiranja nezavisnim od konkretnih prekomorskih putovanja. Trgovanje njenim akcijama počinje 1688. godine na londonskoj berzi.
Uroš S.je citiraoпре 2 године
Rizik je bio smanjen i monopolističkim delovanjem. Kao i njeni pandani u inostranstvu, i engleska Istočnoindijska kompanija bila je usko povezana sa državom koja joj je dodelila monopol na uvoz orijentalnih dobara i pravo da izvozi poluge zlata i srebra kako bi robu platila. Država, uvek u manjku s novcem, zauzvrat je dobijala prihod od carinskih dažbina na velike i dragocene proizvode koje je Kompanija uvezla. Konkurencija je svakako postojala, ali to je bila međunarodna konkurencija, konkurencija u Istočnoj Aziji između Engleza, Holanđana i Portugalaca, a unutar samih tih zemalja bila je eliminisana koliko je god to bilo moguće. Autsajderi su neprekidno pokušavali da upadnu u ovu trgovinu, te je jedna od glavnih privilegija koju je država dodelila Istočnoindijskoj kompaniji bila pravo da preduzme mere protiv „uljeza“.

Tržištima se manipulisalo kupovinom zaliha robe i zadržavanjem njihove prodaje. U 17. veku, amsterdamski trgovci bili su posebno vešti u tome, te su hitro uspostavili monopole ne samo na začine, već i na švedski bakar, proizvode od kita, italijansku svilu, šećer, sastojke za parfeme i šalitru (sastojak baruta). Ogromna skladišta bila su presudna za sve ovo; Fernan Brodel primećuje da su skladišta holandskih trgovaca bila veća i skuplja od velikih brodova. Mogla su da prime dovoljno pšenice da hrane celu državu narednih deset do dvanaest godina. Posredi nije bilo samo to da se dobra zadržavaju i čuvaju kako bi se podigle cene, već i to što su velike zalihe robe Holanđanima omogućile da unište konkurenciju u drugim zemljama time što su mogli iznenada da preplave celo evropsko tržište robom.

Utisci

Darko Filipovicje podelio/la utisakпрошле године
👍Vredna čitanja

  • nedostupno
    Džejms Falčer
    Kapitalizam
    • 215
    • 88
    • 5
    • 12
  • fb2epub
    Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)