L.S. Hilton

Sela sam u kafić sleva i naručila belini od konobara srebrne kose koji je izgledao kao da je izašao iz filma.

******** Vratio se s debelim staklenim bokalom punim snežnoljubičastog pirea od breskve, s poštovanjem otvorio malu bocu „vev klikoa“ i pažljivo pomešao šampanjac s voćem. Oko pehara je poređao tanjiriće s dimljenom šunkom, bobicama kapra, krostinima i komadićima parmezana veličine nokta na palcu. Otpila sam gutljaj. Izvrsno, od onih pića koja biste mogli da gutate sve dok se ne sfuljate niz zid.

Grupa od četiri mladića i dve devojke me je opčinila. Postojala je opuštena posesivnost u načinu na koji su se kretali, kao da nije ništa posebno naći se u Portofinu, kao da su nesvesni da je ovo mesto o kome maštaju mnogi što putuju na posao u drugi grad.