PROVENS

Očistiti emocije znači mislima se vratiti u situaciju u kojoj smo bili povređeni, doživeti bol, priznati sebi šta osećamo u pravom značenju emocije, razmotriti uzroke ponašanja drugih u odnosu na nas i nas u odnosu na druge, prihvatiti uzroke i oprostiti.

U grčkoj mitologiji Kairos je bog srećnog trenutka i najmlađi Zevsov sin

Rad sa nezadovoljnim klijentima od zaposlenih traži dodatnu emocionalnu stabilnost i posebnu vrstu taktičnosti da bi se razrešio konflikt i iznašlo adekvatno rešenje ili postupilo po propisanim merama. Primena antistres tehnika i stila zdravog življenja doprinosi stabilnosti ličnosti u konfliktu jer je reakcija u konfliktu u vezi sa nivoom emocionalne inteligencije i psihološke stabilnosti ličnosti.

2. Vrste konflikata

Konflikti mogu biti unutrašnji i spoljašnji. Spoljašnje konflikte imamo sa drugim osobama, a unutrašnje sami sa sobom kao svoje dileme i dvoumljenja. Prema psihologu Kurtu Levinu (Kurt Lewin, prema Rot, 1981, str. 314) konflikte delimo na: konflikt dvostrukog privlačenja kada treba da odaberemo jednu od dve mogućnosti, a obe nas privlače; konflikt dvostrukog odbijanja kada biramo manje zlo; i konflikt i privlačenja i odbijanja (koji može biti dvostruki) kada treba da biramo između dve mogućnosti, a obe imaju i prednosti i nedostatke. Vrste konflikata predstavljene su Slikom 1.

Afrička priča kaže da se svakog jutra u savani budi gazela. Ona zna da mora da trči brže od najbržeg lava da bi preživela. Svakog jutra u savani budi se i lav. On zna da mora da trči brže od najsporije gazele da bi preživeo. Nije važno da li si gazela ili lav, čim jutro svane, trči.

tvrdi da emocije menjaju naše viđenje sveta i naše tumačenje postupaka drugih. Smatra da mi ne težimo da osporimo svoje osećaje, već težimo da ih potvrdimo. Kod tumačenja onog što se dešava mi događaj procenjujemo na način koji je odgovarajuć emociji koju osećamo i na taj način opravdavamo održivost svoje emocije. U mnogobrojnim situacijama ta održivost emocije rukovodi nas u odlukama i utiče na to kako da odgovorimo na tekuće probleme i razumemo šta je ugroženo.

Osoba sa visokom emocionalnom inteligencijom ume da:

prepozna emociju,
imenuje emociju i
reguliše emociju.

vezi sa prepoznavanjem emocije važno je razmotriti održivost emocije nakon njenog nastajanja. Kada emocija nastane, ona traje u određenom periodu i taj period je stanje održivosti naše emocije u kojem nismo u mogućnosti da primimo informaciju koja je u suprotnosti sa našom emocijom. Na primer, kada se zbog kritike naljutimo, mi smo fokusirani na deo razgovora zbog kojeg smo ljuti, sećamo se samo tog dela, a ne i delova koji su mu prethodili ili su mu protivrečni. Tada se osoba u razgovoru „zakači” za jednu rečenicu i nije u stanju da primi izvinjenje ili prihvati objašnjenje.

Ono što je poželjno je da stanje održivosti emocija, po Ekmanu (2011, str. 80–81), traje sekundu-dve. Kod nekih osoba stanje održivosti emocije traje više minuta, sati, a kod nekih ljudi i danima i duže, što je za osobu period teškoće i neodgovarajućih emocija. Rezultat takvih perioda je da osoba, subjektivno i otuđeno od drugih, ima svoje viđenje sveta i sebe same.

vezi sa strahom kod ljudi se prepoznaje i strah od emocija. Čak i kada se nekim osobama nudi nešto što racionalno procenjuju da je dobro za njih (na primer, novi posao), one i tada ostaju u svojim pozicijama i propadaju jer je njihov strah veći od realno dobre mogućnosti za njih. Njihov strah od nepoznatog veći je od poznate boli. Kod osoba koje nepoznato i novo doživljavaju kao izazov i nadaju se boljem, takođe postoji strah, ali je njegov intenzitet slabiji i u vidu je strepnje po pitanju okolnosti koje u tom trenutku ne mogu da sagledaju i racionalno obrade. Za te osobe važe izreke da hrabre sreća prati i da smo mi kovači svoje sreće.

Zavist je, kao i sve emocije, prirodna, ali je bitan način kako se odnosimo prema njoj. Pravdanje da je neko uspeo samo zato što je toj osobi neko pomogao, zato što je pristupila nekoj organizaciji i gomila drugih razloga je samo pravdanje naše neuspešnosti. Poželjno je promeniti odnos prema toj osobi jer nam se u stvari osoba kojoj zavidimo ili nešto što ona ima sviđa i ukoliko zaista želimo da uspemo, treba da analiziramo šta je ta osoba kojoj zavidimo uradila i šta je sve žrtvovala, kao i da se zapitamo da li i mi to možemo. Putevi do istog cilja su bezbrojni, ali etički kodeksi i spremnost neke osobe da žrtvuje sebe (u smislu sna, odricanja finansijskih, društvenih i slično) je različita.