Alana Kolin

Svoje gene ne možete da birate, ali sasvim izvesno možete da birate svoje mikrobe.

Patogeni – mikrobi uzročnici bolesti – cvetaju u sanitarno nezadovoljavajućim uslovima koji nastaju među ljudskim bićima koja žive u tesno zbijenoj masi. Što se više nas tiska na ovoj našoj planeti, to lakše postaje patogenima da se snađu u životu.

Unos kalorija, dakle, ne znači naprosto ono što stavite u usta, nego ono što vaša creva apsorbuju, ubrajajući tu ono što vaši mikrobi izdvoje za vas. Utrošak kalorija je takođe mnogo složeniji od količine utrošene na razne aktivnosti – reč je i o onome što vaše telo odluči da uradi s apsorbovanom energijom, da li da je pohrani za crne dane ili da je smesta sagori. Iako oba ova mehanizma pokazuju kako neki od nas, u zavisnosti od svoje mikroflore, mogu da apsorbuju ili da troše više nego drugi, iz ovoga nastaje jedno novo pitanje: zašto se ljudi koji apsorbuju više energije i skladište veće količine masti ne zasite hranom brže od ostalih? Zašto neki ljudi, iako su već apsorbovali dovoljno kalorija, i uskladištili mnogo masti, i dalje osećaju snažnu potrebu za jelom?