Johan Volfgang Gete

opet sam iskusio da nesporazumi i odugovlačenja stvaraju u svetu možda i više zapleta no pakost i lukavost.

Ljubi me! Kako ja sam sebi dragocen postajem, kako ja – tebi smem reći, ti imaš smisla za tako šta – sebe samoga obožavam, otkako me ona ljubi! Je li to drzovito duševno prekomerje i visokoumlje, ili osećanje za stvarni odnošaj? Ne poznajem čoveka od koga bih imao šta da se plašim u srcu Lotinom; pa ipak, kad ona govori o svom vereniku – s tolikom toplinom, s tolikom ljubavlju o njemu govori – tada mi dođe kao da sam onaj koga su svrgli sa svih časti i dostojanstava, pa mu oduzimaju i mač.

Razveje se bludnja i tama duše moje, i opet slobodnije dišem.

Osećanje da su se njene oči zadržale na njegovom licu, njegovim obrazima, njegovoj pucadi na koporanu i na jaci od gornjeg plašta – činilo mi je sve to tako svetim, tako dragocenim!

Osećanje da su se njene oči zadržale na njegovom licu, njegovim obrazima, njegovoj pucadi na koporanu i na jaci od gornjeg plašta – činilo mi je sve to tako svetim, tako dragocenim!

I onda nemam više druge želje za čitav taj dan.

Staramajka je imala bajku o magnetskoj gori: galijama koje bi joj prišle isuviše blizo, odjedared im se sve gvozdeno oduzme, ekseri polete ka gori, a daske se survaju jedna preko druge i zatrpaju sobom brodolomne kukavce sinje.

Ja sam više nego jedared prepio, moje strasti nikad nisu bile daleko od ludila, i ni zbog jednog od to dvoje se ne kajem jer sam sve do mere meni svojstvene uspeo da pojmim: zašto su i krošto odvajkada proglašavani za pijane i za lude oni ljudi izvanredni, koji su ostvarivali sve veliko i naizgled nemogućno.

Taj ljudski rod, mnogo mu to nekako jednolično dođe! Većina provede u radu pretežni deo vremena svog samo da bi živeti mogla, a ono malo slobode, što im još preostane, toliko ih plaši da pribegavaju svim mogućim sredstvima samo da je se otresu. O udesu ljudski!

bog sveti zna što li ih je takve satvorio! – svim žarom uobrazilje da prizivaju uspomenu na prohujale jade, mesto mirno da podnose sadašnjost ravnodušnu