Mia Šeridan

❤❤❤❤❤

To je prosto... život. I bez obzira na to ko smo, moramo da igramo s kartama koje su nam podeljene, makar bile i sranje, i da damo sve od sebe da ipak napredujemo, da ipak volimo, da ipak imamo nadu... da verujemo da putovanje na koje smo se uputili ima svrhu.

Nisam koristila znakovni jezik, jer sam rukama pritisla njegov dlan na sebe. „Eto šta se dešava kad si mi blizu, tako deluješ na mene. Srce mi jako bije jer tako jako želim da me poljubiš da jedva mogu da dišem.“
To je veliki teret, Bri. Pomisao, osećanje da će se toj osobi, ako je ostaviš, život do temelja srušiti, pretvoriti u prah. O tome sam razmišljao. Koliki sam ti teret, koliko je teško već samo to što me voliš
"Odlazim, Bri. Uzeću stričev kamionet i otići. Ne znam još kuda ću, ali moram da odem. Moram da razmislim, da nađem rešenje, da shvatim stvari,
možda i da saznam ko i šta mogu da budem na ovom svetu – ako uopšte mogu da budem nešto i neko. Sama pomisao na to ispunjava me strahom, ali ostanak ovde – s obzirom na to kako se osećam – izgleda mi kao strašnija alternativa. Znam da je teško to razumeti. Ni ja to ne razumem sasvim."

Ja volim ovakve knjige,iskrene i divne,red suza,red smeha.Preporuke💝

Lepa i topla prica