Horhe Luis Borhes

pomislih da nema ničeg neuhvatljivijeg od novca, budući da je, strogo uzev, svaki novčić (recimo, novčić od dvadeset sentava) prava riznica budućih mogućnosti. Novac je apstraktan, ponavljao sam, novac je buduće vreme. Može biti veče na ivici grada, može biti Bramsova muzika, može biti ova ili ona mapa, može biti šah, može biti kafa, može biti Epiktetove izreke koje uče kako se prezire zlato; on je Protej nestalniji od Prometeja sa ostrva Farosa. On je nepredvidljivo Bergsonovo vreme, a ne postojano vreme islama ili stoikâ. Deterministi poriču da na svetu postoji i jedan jedini postupak koji je mogućan, id est postupak koji se mogao dogoditi; novčić je simbol naše slobodne volje

Odasvud mu se javi glas: „Vreme za rad ti je dodeljeno.“ Hladik se tad probudi.

Setio se da ljudski snovi pripadaju Bogu i da je Majmonid napisao da su božanske one reči koje u snu čujemo razgovetno i jasno, ne znajući ko ih je izgovorio.

Ravnica je u sunčani smiraj poprimila apstraktan izgled, kao da se ukazuje u kakvom snu. Jedna tačka pomače se na obzorju i stade se povećavati, uobličujući se u konjanika koji se vraćao, ili se tako činilo, kući.

„Veliki američki pisac Herman Melvil rekao je negde u Mobi Diku da čovek treba da bude ’patriota odan nebesima’, a ja mislim da je to dobra stvar, ta ambicija da se bude kosmopolita, ta misao da budemo građani ne malog delića sveta, koji se menja pod političkim strujama, zavisnim od ratova, već da osetimo da je ceo svet naša otadžbina.“

spojiti u jednom liku, to jest u Tartarenu Taraskoncu i Tužnog Viteza i njegovog štitonošu…

Biti u XX veku poznati romanopisac iz XVII veka učinilo mu se kao priklanjanje liniji manjeg otpora.

Biti, na izvestan način, Servantes i dopreti do Don Kihota u njegovim očima izgledalo je lakše – pa prema tome, i manje zanimljivo – nego da do Don Kihota dospe kao Pjer Menar, kroz iskustva Pjera Menara.

Tegobno je, pravo kuburenje, mahnito sastavljati goleme knjige; nema razloga na petsto

Jedna od tlenskih škola opovrgava čak i vreme: stoji na stanovištu da je sadašnjost neodređena i da je prošlost stvarna jedino kao sećanje u sadašnjem trenutku

ako postoji samo jedan subjekat, onda je taj nedeljivi subjekat u svakom biću u svemiru ponaosob, a ta bića su božanski organi i obličja