Horhe Luis Borhes

U Aleksandriji se govorilo da na greh nije spreman jedino onaj koji ga je već počinio i pokajao se; da bi se čovek oslobodio greha, dodajmo i to, treba najpre da ga prizna.

Tegobno je, pravo kuburenje, mahnito sastavljati goleme knjige; nema razloga na petsto stranica razrađivati ideju koja bi se savršeno jasno dala saopštiti u svega nekoliko minuta.

Upravo su tako učinili Karlajl u Sartor Resartusu i Batler u The Fair Haven:

Slepa za istinske krivice, sudbina ume neumitno da kazni najbezazleniju nepažnju.

spojiti u jednom liku, to jest u Tartarenu Taraskoncu i Tužnog Viteza i njegovog štitonošu…

Biti u XX veku poznati romanopisac iz XVII veka učinilo mu se kao priklanjanje liniji manjeg otpora.

Biti, na izvestan način, Servantes i dopreti do Don Kihota u njegovim očima izgledalo je lakše – pa prema tome, i manje zanimljivo – nego da do Don Kihota dospe kao Pjer Menar, kroz iskustva Pjera Menara.

Jedna od tlenskih škola opovrgava čak i vreme: stoji na stanovištu da je sadašnjost neodređena i da je prošlost stvarna jedino kao sećanje u sadašnjem trenutku

ako postoji samo jedan subjekat, onda je taj nedeljivi subjekat u svakom biću u svemiru ponaosob, a ta bića su božanski organi i obličja

se tvrdi da operacija brojanja menja kvantitete i pretvara ih iz neograničenih u ograničene