Eni Zimerman

Ali tek kad sam prošla svoju ličnu terapiju i sama pokrenula svoju praksu počela sam da razumem tu fundamentalnu istinu: većina nas uglavnom nema pojma šta je naš pravi problem.

Za izlečenje anksioznosti u suštini je potrebno pronaći njen uzrok, obraditi ono što je zakopano ispod površine i onda uliti sebi osećaj sigurnosti.

Šta treba da tražite kod „zdravog“ partnera

• Osećate se smireno kad ste zajedno. Ničim ne provocira vaš nervni sistem i ne dovodi ga do ivice pucanja. Pored partnera se osećate sigurno i spokojno. Normalno je čak da se osećate pospano ili umorno jer vas ta osoba uravnotežuje.

• Ponaša se dosledno i dela mu govore više od reči.

• Otvoren je i u kontaktu sa svojim osećanjima. Ne omalovažava vaša osećanja i može da podnese teške i emotivne razgovore.

• Razume svoju prošlost i način na koji je oblikovala njegovu ličnost.

• Ume da bude opušten i razigran, ali kad treba i ozbiljan.

Prvo, važno je da znate da je moguće dubinski izlečiti traumu. Obrađivanje trauma može ljudima da promeni život. To ne znači da ćete se zauvek osloboditi njenih efekata. Suština je da ne možemo da poništimo traumu, ali možemo da pronađemo način da živimo dobro i pored nje.

Da bismo počeli da zaceljujemo i da biramo partnere pored kojih će nam biti dobro prvi korak je da obratimo pažnju kakav tip partnera nas privlači – jer će nam oni pokazati šta treba da zalečimo.

Suzavisnost podrazumeva zamagljivanje granica. Stiče se osećaj da ne znate gde se vi završavate a gde druga osoba počinje, što vašu povezanost čini još snažnijom i otežava raskidanje veze, jer mislite da nećete preživeti jedno bez drugoga.

Zato volim da kažem da su veze kao „ogledalo“ u kome vidimo sebe: u vezi se najbolje pokaže kakav je neko, ali i kakvi smo mi. Kada drugoga osuđujemo ili kritikujemo, zapravo osuđujemo i kritikujemo taj deo sebe.

Najčešće biramo partnere koji imaju karakteristike koje kod sebe ne prihvatamo. To se događa u većini odnosa.

Ljudi koji uče da na pravi način osete svoja osećanja često ustanove da situacija mora prvo malo sa se pogorša pre nego što se popravi. A to je zato što ako hoćete stvarno da ozdravite morate da proživite sve bolne emocije koje ste izbegavali.

Anksioznost nas generalno opominje da se zbog nečega ne osećamo u potpunosti sigurno. Šta uzrokuje taj manjak sigurnosti ne mora uvek da bude jasno

Ništa me ne obraduje više nego kad neki moj pacijent doživi otkrovenje i shvati nešto što dotad nije razumeo (ja to volim da zovem terapifanija). Ponekad ti a-ha! trenuci donesu olakšanje, često su bolni, ali bez njih ne može da dođe do dublje transformacije.