Pero Simić

Pero Simić (1946–2016) rođen je u selu Skočić kod Zvornika, Bosna i Hercegovina. Po profesiji je novinar, a po obrazovanju je ekonomista. Od 1968. do 1970. bio novinar fabričkog lista Viskoza u Loznici. Od 1971. do 1973. bio je predsednik Saveza omladine Srbije. Od 1973. do 2008. novinar Večernjih novosti u Beogradu. Od novembra 1998. do marta 2000. glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“ i direktor Kompanije Novosti a.d.

O nepoznatim stranicama iz Titove biografije i kontroverzama iz naše novije prošlosti, pisao je i u mnogim drugim srpskim i jugoslovenskim listova i časopisa, a u inostranstvu u „Večernjoj Moskvi“ i bečkom „Forumu“. Pored vodećih beogradskih arhiva, šest puta je boravio na arhivskim istraživanjima u Moskvi.

Objavio je 17 publicističkih i istoriografskih knjiga: „Neizvesna prošlost“, 1986; „Lanci dogme“, 1988; „Kada Tito, Kako Tito, Zašto Tito“, 1989; „Tito agent Kominterne“, 1990; „Oproštaj bez milosti“, (koautor s Jovanom Kesarom, 1990); „U krvavom krugu – Tito i raspad Jugoslavije“ (1993, drugo izdanje pod naslovom Slom Titovog carstva 1999); „Ode vožd (pad Slobodana Miloševića)“, 2001; „Vatre i potop – u vrtlogu porodičnog srbolenda“, (koautor s Dejanom Lukićem), 2001; „Srbija zemlja neobjašnjiva“, 2003; „Svetac i magle“, 2005; „Raspeto Kosovo“, 2006; „Iskušenja srpske elite – dokumenti o radu Srpskog kulturnog kluba“, 2006; „Tito, tajna veka“, 2009. (prevedena na sve jezike naroda bivše Jugoslavije u tiražu od 61.500 primeraka); „Titov dnevnik“, 2009; „Tito, strogo poverljivo – arhivski dokumenti“ (koautor sa Zvonimirom Despotom), 2010; „Vreme jedne mladosti“ (koautor s Đokom Stojičićem i Miroslavom Markovićem), 2010; „Draža - smrt duža od života“, 2012.

Hrvatski i slovenački istoričari i novinari proglasili su ga 2009, odnosno 2010. godine, za „najboljeg poznavatelja Tita u svijetu“ i za „najvećeg svetskog titologa“.

Osim u republikama bivše Jugoslavije, Simićeva biografija Josipa Broza Tita objavljena je i u Poljskoj, Bugarskoj, Austriji i Nemačkoj.

Knjige

Citati

pisemizsrcaje citiraoпрошле године
Od 1915. do 1920. godine Rusi su ga zarazili virusom boljševizma, a 1928, čim je izabran za sekretara komunističke organizacije Zagreba, pažnju Moskve skrenuo je na sebe zahtevom da Staljin Komunističku partije Jugoslavije stavi pod svoju prinudnu upravu.
b2757392785je citiraoпрошле године
Брозови ратни другови, припадници жуте аустроугарске монархије, до краја 1914. три пута су покушали да освоје и покоре Србију, али сва три пута су морали да беже преко Дрине главом без обзира. Први пут у другој половини августа, после Церске битке, други пут септембра те године, после пораза на Мачковом камену и Гучеву, а трећи пут крајем 1914, после Колубарске битке и неуспелог похода на Београд, који је аустријска војска децембра те године само десетак дана држала у својим рукама.
b2757392785je citiraoпрошле године
Тако су Срби у Србији већ од почетка окупације били подељени не само на Михаиловићеве четнике и Титове партизане већ и на четнике војводе Константина Миловановића Пећанца, ветерана из Првог светског рата, и на недићевце и љотићевце, симпатизере адвоката Димитрија Љотића, шефа југословенске профашистичке организације Збор.

Utisci

Danijela Canićje podelio/la utisakпрошле године
🔮Kompleksna
👍Vredna čitanja

O

  • nedostupno
  • b5764601696je podelio/la utisakпре 10 месеци
    👍Vredna čitanja

  • Pero Simić
    Broz protiv Tita
    • 96
    • 4
    • 3
    • 10
    Knjige
  • fb2epub
    Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)