Pero Simić

За потребе дневне политике исконструисана је доктрина како су се сви југословенски народи, чак и народности, подједнако борили и жртвовали за ослобођење Југославије, што је представљало велику историјску неправду према Србима који су чинили већину свих југословенских ратних жртава.

И поврх свега, споменик у Јасеновцу, подигнут тек двадесет једну годину по завршетку рата, до краја живота никад није посетио, а поред њега је безброј пута пролазио.

Хиљаде Срба и даље су, готово по инерцији, чешће одлазиле на његов гроб него на хумке оних који су им живот дали, а многи од њих и данас га сматрају највећом личношћу српске историје, иако Тито уопште није био Србин.

У Првом светском рату Броз се за рачун Аустроугарске борио против Србије, а Југославијом, коју је Србија, уз губитак четвртине целокупног свог становништва, створила на крају тог рата, дупло дуже је владао од оснивача те државе, краља Александра Првог Карађорђевића

Други светски рат у Југославији био више грађански него ослободилачки; да су две трећине југословенских жртава у том рату пале од домаће руке, а не од страних агресора; да је у нацистичко-фашистичкој Независној Држави Хрватској, НДХ, под руководством њеног поглавника Анте Павелића, у том рату извршен геноцид над Србима, а да је после ослобађања Србије од немачке окупације Титов режим ‒ више него у било ком другом делу Југославије ‒ побио велики број припадника националне и пословне елите, културних и јавних радника, универзитетских професора, новинара, глумаца, карикатуриста… Десетине хиљада оних који нису били срећни што се Србија подвргава Титовом и Стаљиновом утопистичком експерименту.

Српски народ воли слободу. Без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи.

Није моја намера била да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снагу обеју страна. Нисам комуниста и не радим за њих. Али ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Комунисти се не брину за народ…

Народ је тренутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је…

Beogradska Politika piše da iz godine u godinu opada broj jugoslovenskih porodica koje godišnji odmor provode van mesta stanovanja. Kažu da je 1966. na letovanje išlo 66 odsto jugoslovenskih porodica, a četiri godine kasnije samo oko 50 odsto. Ove, 1971. biće ih, kažu, još manje, jer će boravak na Jadranu biti za 20 odsto skuplji nego prošle godine.

U to vreme objavljen je podatak da četiri petine Jugoslovena u toku godine ne pročita nijednu knjigu, a da su se na paradi održanoj povodom pedesetogodišnjice sovjetske republike Gruzije, u glavnom gradu Tbilisiju, u prisustvu generalnog sekretara sovjetskih komunista Leonida Brežnjeva, nosile velike slike Josifa Visarionoviča Staljina.15