– Imam pu­ne ru­ke po­sla – od­go­vo­ri­la sam. – De­setoricu sa šar­lahom.

Do­bro­tu uvek po­kre­će ne­što ple­me­ni­ti­je od pu­ke že­lje da čo­vek bu­de do­bar.

Sr­ce mi je bi­lo ra­nje­no. Kao i nje­mu. Eto ka­ko mi je