Dragana Malešević

Ostvarivanje ciljeva je kao putovanje. Možemo uživati i u toku putovanja, a ne samo u krajnjoj destinaciji kao ostvarenom cilju. Kada je naše ostvarenje cilja sa dobrom voljom, radošću i uzbuđenjem ostvarenosti malih koraka ka cilju ono je manje naporno i manje stresno od onog koje doživljavamo kao obavezujuće i uz tenziju zbog straha od neuspeha.

Smisao života je sam život u nama, naš razvoj kao ličnosti, mi sami, a svrha su naši ciljevi koje ostvarujemo na našem životnom putu razvoja.

Između onog što mislim, i što želim reći, i što verujem da kažem, i onog što kažem, i onog što želiš čuti, i onog što čuješ, i onog što veruješ da razumeš, i što razumeš, postoji osam mogućnosti da se ne razumemo.

U procesu postavljanja i postizanja ciljeva razlikujemo tri faze: 1. postavljanje cilja, 2. planiranje akcija za ostvarivanje cilja i 3. refleksija na postignuće u ostvarivosti cilja. U skladu sa tim u razvoju ovih veština tri su ključna pitanja: Šta hoćeš/hoćemo? za postavljanje cilja, Šta treba da učinim/učinimo da bih/bismo cilj ostvarili? za planiranje i Da li je cilj ostvaren u nameravanom ishodu? za refleksiju.

Smatra se da su ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom uspešni i srećni u životu, kao i to da se sa kognitivnom inteligencijom dobro prolazi u školi, a sa emocionalnom u životu.

svi psihički procesi čoveka čine njegov mentalni život i svaki čovek je jedinstveno i neponovljivo biće u svoj lepoti svoje različitosti od drugih i sa karakteristikama koje imaju i drugi ljudi.

Dakle, svi psihički procesi čoveka čine njegov mentalni život i svaki čovek je jedinstveno i neponovljivo biće u svoj lepoti svoje različitosti od drugih i sa karakteristikama koje imaju i drugi ljudi

Kada neka emocija vremenski duže traje, tada govorimo o raspoloženju (Rot, 1981, str. 186). Raspoloženje je unutrašnje duboko emocionalno stanje koje daje ton i boju našoj percepciji, doživljaju sveta i sebe samog. Kada neka emocija vremenski kraće traje, izraz je aktuelnog emocionalnog stanja, veoma je intenzivna i nagla, tada govorimo o afektu (ibidem, str. 185). Za razliku od stanja raspoloženja, afekt ima naglu promenu u izrazu lica, tonu i jačini glasa, pokretima i celokupnom ponašanju.

Smatra se da se uzbuđenje kao emocija javlja pri rođenju, zadovoljstvo i nezadovoljstvo do 3. meseca, od 3. do 6. meseca gnev i odvratnost, oko 6. meseca strah, zatim ponos i ljubav prema odraslima do godinu dana života, zatim se javlja ljubav prema drugoj deci, ljubomora oko godinu i po dana i radost pre navršene druge godine života

Emocije se skladište u nama i mogu da utiču na dalji tok našeg ličnog i profesionalnog postupanja, naročito emocije koje nam nisu prijale u doživljajima koji su nas povredili