bookmate game

Francisko Azevedo

    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    U osamdeset osmoj godini smem da buncam koliko god hoću. Bunilo mozak dopušta. Čak ga i ohrabruje. Zabavno je Gospodu Bogu. Plodna mašta, fantastični realizam: vrline starca i deteta. Lepo je biti prastaro dete, ponovo učiti i izmišljati priče i s lakoćom ih zaboravljati, hraniti snove, ne pamtiti nikoga ni po dobru ni po zlu, ne zadržavati se ni na čemu što traje više od jednog dana.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Jeste, zaista se trudimo da razumemo samo ono što je loše. Ono što je dobro jednostavno proživimo, bez velikih tajni. Ako smo zdravi, ako sklopimo dobar posao, ako nam je dete dobro, mislimo da tako mora da bude i gotovo. Pitamo se zašto tek onda kad nam nešto smeta ili nas čini nesrećnima – onda pitanjima nema kraja. Za ono što nas raduje nema pitanja, samo pozitivnih usklika – život ide dalje, a mi to i ne primećujemo. U sreći, sve ima smisla. Univerzum postaje lak i jednostavan, kao neki fantastičan mađioničarski trik.
    Svetlana Jelićje citiraoпрошле године
    Ako je deda isto što i otac sa šećerom, unuk je sin s proteinima, vitaminima i mineralima. Jedan zagrljaj unuka na 24 sata može savršeno da zameni svaki lek.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Iskreno, ne znam zašto „neljudskim“ zovemo nešto što je svirepo, kad je svirepost nešto što je poznato samo nama, ljudima.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Veoma sam rano shvatio da je ono što najviše u životu želim moć. Moć da uvek budem s onima koje volim, moć da bezbrižno koračam ulicama, da se divim prizorima, slikama, životinjama, prolaznicima. Moć da pođem nekim drugim putem, samo zato što je nešto s te strane probudilo moju radoznalost. Moć da radim ono što me čini srećnim. Moć da budem gospodar svog vremena i da radim ono što želim a da zbog toga ne moram da odem u penziju. Moć da uvek budem na raspolaganju bližnjima kada sam im potreban. Moć da budem siguran da je zagrljaj kom se prepuštam pružen iz ljubavi, a ne iz interesa. Moć da budem ono što jesam i da starost dočekam zdrav. Bože, kako samo žudim da imam svu tu moć!
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Smrt je uspela u onome u čemu život nije mogao. Bol, ponavljam, može više od zadovoljstva.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Laže onaj ko tvrdi da stari žive od sećanja, a mladi od nade. Ja živim i od jednog i od drugog. Sećanja i nade daju boju mojim postupcima, ukus mojoj sadašnjosti.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Kad smo mladi, želimo nemoguće, i to je dobro, jer nam nesposobnost rasuđivanja daje fizičke snage i poleta da ostvarimo vlastite snove. Odrastajući, postepeno učimo da se zadovoljimo onim što je moguće – mogućim uspehom, mogućim zdravljem, mogućom lepotom, mogućom smelošću – i to je dobro, jer nas umerenost uči ravnodušnosti koja nam je neophodna kako bismo, kad za to dođe vreme, za sobom mogli da ostavimo život, toliko vedar i lep.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Istina je da sada, kad više nema te tri velike figure koje su mi, putem pouka i primera, davale hrabrosti i snage da ne odustanem od svojih snova, shvatam kako smo svi mi, bez izuzetka, nesposobni da smrti damo ikakav smisao, i stoga primorani da nastavimo da živimo u okviru mogućeg. Svi mi pronalazimo utehu u okvirima moguće religije ili objašnjenja u okvirima moguće nauke, ne znajući baš mnogo ni o čemu.
    Svetlana Jelićje citiraoпре 10 месеци
    Reč plaši, uliva strah. Svaka reč. I najblaža, kad je neočekivana, može da povredi. Pogrešna kombinacija reči, nezgodna boja glasa, omašen ili na pogrešno mesto stavljen zarez mogu da znače katastrofu. Reč može da povredi, da ostavi ožiljak. Da ubije. Reč bi trebalo čuvati duboko na dnu ili na vrhu ormara. Izvan domašaja dece. I odraslih. Reč je oružje. Za nju treba imati dozvolu.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)