Ma­nje stva­ri, vi­še du­še. Ma­nje žur­be, vi­še la­god­no­sti. Ma­nje ha­o­sa, vi­še mi­ra.

Ma­nje ne­o­bu­zda­nog tro­še­nja, vi­še je­din­stve­nog stva­ra­nja.

Ma­nje kom­pli­ko­va­nja, vi­še ja­sno­će. Ma­nje osu­đi­va­nja, vi­še pra­šta­nja. Ma­nje ra­zme­ta­nja, vi­še isti­ne.

Ma­nje ot­po­ra, vi­še iz­dr­žlji­vo­sti. Ma­nje kon­tro­le, vi­še pre­pu­šta­nja.

Ma­nje gla­ve, vi­še sr­ca

Va­bi-sa­bi je in­tu­i­ti­van od­go­vor na le­po­tu ko­ja je odraz istin­ske pri­ro­de ži­vo­ta.

Va­bi-sa­bi je pri­hva­ta­nje i po­što­va­nje ne­stal­ne, ne­sa­vr­še­ne i ne­pot­pu­ne pri­ro­de sve­ga.

Va­bi-sa­bi je pre­po­zna­va­nje da­ro­va jed­no­stav­nog, spo­rog i pri­rod­nog ži­vlje­nja.

Va­bi-sa­bi je sta­nje sr­ca. To je du­bo­ko udi­sa­nje i spo­ro iz­di­sa­nje. Ose­ća se u tre­nut­ku istin­ske za­hval­no­sti – sa­vr­še­ni tre­nu­tak u ne­sa­vr­še­nom sve­tu.

pro­u­či­la sam de­lo dok­to­ra Te­ru­a­ki­ja Ma­cu­za­ki­ja, jed­nog od naj­i­stak­nu­ti­jih ja­pan­skih isto­ri­ča­ra ar­hi­tek­tu­re, ko­ji je iz­dvo­jio osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke ja­pan­ske ar­hi­tek­tu­re:

• Ma (間, pro­stor)

• Pri­ro­da i unu­tra­šnja i spo­lja­šnja po­ve­za­nost s njom

• Ose­ćaj za le­po­tu

• Ra­zu­me­va­nje sve­tlo­sti i sen­ke

• Bri­žljiv oda­bir ma­te­ri­ja­la (kva­li­tet, izvor, tek­stu­ra, mi­ris)

• Kon­cept „ma­nje je vi­še”