Aleksandar Dima Sin — čitajte knjige ovog autora onlajn

Aleksandar Dima Sin (1824-1895), francuski dramski pisac i romansijer, rođen iz vanbračne veze između Aleksandra Dime i komšinice Katrin Lor Labe koja je bila krojačica. Bio je slavan poput svog oca, a proslavio se romanom Dama s kamelijama. Smatra se jednim od osnivača „problemske drame“.

Otac ga je priznao tek kad je imao sedam godina. Zbog toga je celog života imao neprijateljski stav prema ocu i u svojim delima je veličao ulogu porodice i braka. U pozorišnim komadima koji su mu doneli najviše uspeha, Le Fils naturel (Priznati sin) i Un père prodigue (Bludni otac) žustro kritikuje sudbinu koju je društvo namenilo napuštenim ženama i nepriznatoj deci. Zbog toga su ga smatrali piscem sklonim skandaloznim temama.

Sa jednom damom iz mondenskog društva, Mari Duplesis, imao je strastvenu vezu koja je trajala od 1844. do 1845. godine, i smatra se da mu je njen lik poslužio kao inspiracija za roman Dama s kamelijama koji je napisao 1848. godine, nekoliko meseci pošto je njegova ljubavnica preminula. Ovaj roman, koji je napisao za svega tri nedelje, otvorio mu je vrata književne karijere u trenutku kad je slava njegovog oca već počela da gasne.

Postao je član Francuske akademije 1847. godine, a 1857. odlikovan je ordenom Legije časti.

Sahranjen je u Parizu, na groblju Monmartr.

Ljubavni romani Klasici

Knjige

nedostupno
Aleksandar Dima Sin
Dama s kamelijama
- 1.6K
- 336
- 72
- 57

Citati

b9873069069je citiraoпре 2 године

ljubavniku a ono bar ljubavi, jer, pošto nije nepoverljiva, nije ni jaka, i zadobiti njenu ljubav jeste pobeda koju može postići svaki čovek od dvadeset pet godina kad god zaželi. A da je to istina pogledajte kakvom stražom i zidinama okružuju devojke! Manastiri nemaju toliko visoke zidove, majke toliko jake brave, vera toliko neprekidne dužnosti da bi mogli sve te ljupke ptičice zatvoriti u kavez na koji se čak ne potrude ni da bace koji cvet. I zato, kako mora biti da žude za tim svetom koji skrivaju ispred njih, kako im on mora izgledati privlačan kada se predaju prvom glasu koji im kroz rešetke priča o tajnama, i kako blagosiljaju ruku koja prva odiže krajičak tajanstvenog vela!

Ali steći istinsku ljubav jedne kurtizane to je pobeda koja je teška iz sasvim drugih razloga. Kod njih je telo iskvarilo dušu, čula su sagorela srce, porok je oklopio osećanja. One već odavno znaju reči koje im se govore, poznaju sredstva koja se upotrebljavaju, pa i ljubav koju bude – prodaju. One vole po zanatu, a ne iz zanosa. Njih bolje čuvaju njihovi računi nego što majke i manastiri čuvaju devojke. Zato one i nazivaju ćudima one ljubavi bez prodavanja, koje s vremena na vreme dopuštaju sebi kao odmor, kao opravdanje ili kao utehu. Slične su zelenašima koji pljačkaju hiljade ljudi, a veruju da su sve iskupili time što su nekom siromahu koji umire od gladi jednom pozajmili dvadeset franaka bez kamate i ne tražeći priznanicu.

A zatim, kada bog i dopusti takvu ljubav jednoj kurtizani, ta ljubav