Henri Džejms

Izvinjenja, pisala je gospođa Tačet, ne važe kod nje ni pola lule duvana, i ta roba nema kod nje nikakvu prođu. Nešto se ili radi ili ne radi, a to što je neko „hteo“ nešto da uradi spada u sferu iluzornosti, isto kao ideja o budućem životu ili praporeklu stvari.

Njen jadni poletni duh uvek je bio nošen velikom željom da čini sve najbolje i ništa dosad nije bilo u stanju da ga ozbiljno obeshrabri.

žrtvujući tu temu svečanom ćutanju,