Srđan Valjarević

U 22.40 idealan trenutak da radim nešto što inače retko kada radim. Uzeo sam iglu, konac, makaze, lastiš, i rešio sam da porubim trenerku. Radio sam sve onako kako sam mislio da je najbolje. Porubio sam trenerku. Probao je, obukao, prošetao po sobi, i video da ništa ne valja. I to nije bilo strašno, pošto o tome ništa i ne znam. Pa sam sve to ponovio. To je dobro kod tih stvari koje ne umeš da radiš, a radiš ih, i onda ti nije teško da ih ponavljaš, dok ne budeš zadovoljan. I uspelo mi je, iz drugog puta, ličilo je na nešto, i bio sam zadovoljan.

ako pekar peva dok mesi hleb, i dok peva razmišlja o nekoj ženi koja kod njega kupuje hleb a koja mu se dopada, da li onda hleb bude dobar?

Baba je bila topla. Deda je bio pravi deda mangup. Baba mi je poklonila ljubav. Deda mi je poklonio upaljač. I jedno i drugo sam sačuvao