Rudolf E. Tenzi

Rudolf E. Tenzi je doktor nauka, profesor neurologije na Harvardskom univerzitetu i direktor Istraživačke jedinice za genetiku i starenje pri Opštoj bolnici u Masačusetsu. Bavi se istraživanjem genetske osnove neuroloških bolesti od pretposlednje decenije prošlog veka, kad je učestvovao u prvom istraživanju u kome su korišćeni genski markeri za nalaženje obolelog gena (za Hantingtonovu bolest). Izolovao je prvi gen koji predisponira Alchajmerovu bolest i otkrio još nekoliko; sada je na čelu Projekta Alchajmerovog genoma. Novi načini lečenja ove bolesti, na kojima trenutno radi, daju nadu. Doktor Tenzi je član nekoliko uredničkih i naučnih odbora, predsedava Fondom istraživačkog konzorcijuma za lečenje alchajmera. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su i dva najveća odlikovanja za istraživače Alchajmerove bolesti: Metropolitanska nagrada za životno delo i Potamkinova nagrada. Doktor Tenzi je član nacionalnog odbora za saniranje posledica Alchajmerove bolesti u Sjedinjenim Državama. Koautor je više od četiri stotine naučnoistraživačkih članaka i poglavlja u knjigama, te knjige Dešifrovanje tame: potraga za genetskim uzrocima Alchajmerove bolesti.

Knjige

Citati

Marija Mladenovicje citiraoпрошле године
Iako ne možete da vidite kako geni rade, moguće je posmatrati kako neuronima rastu novi aksoni i dendriti, končaste izrasline preko kojih se moždane ćelije međusobno povezuju. Danas se zna da moždane ćelije mogu puštati nove aksone i dendrite do kraja života, što daje neverovatnu nadu da ćemo uspeti da sprečimo, na primer, senilnost i zauvek očuvamo čovekove mentalne kapacitete. (Sposobnost mozga da uspostavlja nove neuronske veze potpuno je zadivljujuća; fetus pred samo rođenje u svakom minutu stvara po dvesta pedeset hiljada novih moždanih ćelija, što znači da se po minutu uspostavi nekoliko miliona novih sinapsi.)
I pored svega toga, mi kao kakvi naivni novinari i dalje nestrpljivo čekamo da obavestimo svet kako je Ajnštajn imao čudesan mozak – još uvek naglašavamo njegova fizička svojstva. Mnogo veći značaj trebalo bi pridati tome kako se svako od nas postavlja prema svom mozgu. Smatramo da je bez nove vrste odnosa prema mozgu nemoguće očekivati od njega da izvodi nove, neočekivane aktivnosti. Uzmimo primer dece koja su digla ruke od učenja. U svakom našem razredu bio je makar jedan takav đak, obično je sedeo u poslednjem
Marija Mladenovicje citiraoпрошле године
Potpuno integrisani ljudi imaju tri vrline koje su odraz bebinog pogleda na svet i prevazišli su tri prepreke koje sapliću odrasla ljudska bića.
Tri vrline: skloni su komuniciranju, uravnoteženi, sagledavaju širu sliku.
Tri mane: izolovanost, sklonost sukobima, potiskivanje.
Anđelaje citiralaпре 2 године
Divljanje u saobraćaju je primer kako mozak iskorišćava svog korisnika, a isto važi i za ružna sećanja, stare emotivne ožiljke, loše navike kojih ne možete da se rešite i, najtragičnije, teške zavisnosti.

Utisci

b2567391777je podelio/la utisakпре 3 месеца
👍Vredna čitanja

Odlična

  • nedostupno
    Dipak Čopra,Rudolf E. Tenzi
    Supermozak
    • 1.9K
    • 1.8K
    • 26
    • 119
  • Nemanjaje podelio/la utisakпре 2 месеца
    👍Vredna čitanja

  • nedostupno
    Dipak Čopra,Rudolf E. Tenzi
    Supermozak
    • 1.9K
    • 1.8K
    • 26
    • 119
  • Slobodanje podelio/la utisakпре 2 месеца
    👍Vredna čitanja

  • nedostupno
    Dipak Čopra,Rudolf E. Tenzi
    Supermozak
    • 1.9K
    • 1.8K
    • 26
    • 119
  • fb2epub
    Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)