bookmate game

Ana Vučković

  • Maraje citiralaпре 7 месеци
    Zamišljam krupnog, poslovnog čoveka sa zanosnom ženom, doteranom, misteriozna neka lepota, ali je umro, i to su neke srednje četrdesete, i kaže da je mnogo bolje što se to desilo tad, jer ga se i ne seća, pa verovatno nije patila kao ja, ali jeste patila, stisak, i plišani medved, i jedna slika gde je on drži, tate su snažne na slikama, ali onda umru potpuno volšebno, odjednom nema tih gromada, tih jakih ruku i mišica, pričamo o tome kako se prvo mnogo ljutiš jer nema stiska, i on je dozvolio da ga ne bude, tata će da ne umre, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog tebe, njegove devojčice, tata je uvek sve ispunio, i lego kocke, i tata vodi na kolače i vozi na rođendan, tata ne spava noću, nego celu noć vozi na letovanje, a ti spavaš. Ustaje rano, nekako radi sve i odjednom ne uradi i onda ga dugo ne vidiš, nekad na blic, u mislima ili u ogledalu, i na žurki se preneraziš kad u svom ogledalu ugledaš njega, njegove oči i izraz više nego sve druge izraze lica, grimasu.
  • Capaje citiraoпрошле године
    ali bol je život, ima šta da boli, nije gotovo dok ima šta da boli
  • Capaje citiraoпрошле године
    Bolje da čovek živi duže, pa i da ga malo boli. Bolje da umre čim počne da boli.
  • Capaje citiraoпрошле године
    Kad neko umre, a hoćeš da pišeš o njemu umoran – ne brini. On je svakako mrtav, pa će te sačekati.
  • b8688528276je citiraoпре 8 месеци
    Smrt
    Smrt. Smrt je kad nekog dugo nisi video. I to je to.
  • b8688528276je citiraoпре 8 месеци
    Ne mogu da ustanem i krenem, odlažeš kretanje nekud, pa na kraju i ne odeš od silnog razvlačenja.
  • b8688528276je citiraoпре 8 месеци
    Drugarica mi je rekla da joj je čudno što nema onih koji su nas napravili, jer odjednom ne znamo kako smo postali, ne možemo da dokažemo, iako imamo slike, a bogami i snimke na kojima se smeju i govore i gestikuliraju. Ali ne znaš kako da objasniš odakle baš ti, kad si izgubio izvor, mlad si dok imaš roditelje, to takođe govore ljudi, a ljudi vole da od svega naprave mudru sentencu za kraj, pa da srknu kafu. Ili sarajevsku kafu iz fildžana. Otkud ja, piše i u izvodu, i jeste da su to slova, ali to je i nostalgija, pečati lupani baš tada kada si udahnuo, a Španci za porođaj kažu dar la luz – dati svetlost, dati život, kako poetično. Tu su ime i datum i svedočenje čiji si i eto i tu dokaza, iako tog čoveka više nema, a čak ni groba. Razvejan je pepeo i onomad kada je pao sneg, pa pri svakoj kiši nestajao još više i više, gde li je sad? Kada se to desi, ti si kuče bez roditelja, lutaš kopilanski, srećan što si imao, a nemaš, pa imaš bes i ponos i neku čudnu skramu u očima. Regrutuješ sebi slične na žurkama, u neformalnim razgovorima ispred ve-cea s nekim kom su isto umrli tata ili mama
  • b8688528276je citiraoпре 8 месеци
    Počela sam svaku svoju misao da govorim. Čini mi se da sve treba jedni drugima da kažemo, jer ljudi ćute, a onda umru i ta misao ode s njima. Ma koliko da je trivijalno, sve govorim, jer ako se ne probudim, poneću sa sobom tu misao, a kao da joj dugujem da je kažem, makar i u vazduh, u rupu u zemlji, kao u cara Trojana kozje uši. Misli su očišćene, svakim momentom sve izglačanije, postaju gotovo materijalne, kao šala koju neko razume na stranom jeziku, pa si siguran da si bio jasan i da si jezikom ovladao.
  • b8688528276je citiraoпре 8 месеци
    Kad nekog voliš, poželiš da si on, ne da ideš na ista mesta kud i on, nego da budeš on, u totalnom trajanju
  • Tijana Kostovje citiralaпре 2 године
    Ne volim da svane, da čujem ptice i lavež pasa, ne želim da mi bude hladno, da naježena ubacujem kofer u gepek.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)