Sandra Sisneros

Nikad previše neba. Možeš da zaspiš i probudiš se pijan od neba, i nebo može da te čuva kad si tužan. Ovde ima previše tuge i nedovoljno neba. Premalo je leptira i premalo je cveća i većine stvari koje su lepe. Ipak, prihvatamo ono što imamo i iskorišćavamo to najbolje što možemo

Nikad previše neba. Možeš da zaspiš i probudiš se pijan od neba, i nebo može da te čuva kad si tužan. Ovde ima previše tuge i nedovoljno neba. Premalo je leptira i premalo je cveća i većine stvari koje su lepe. Ipak, prihvatamo ono što imamo i iskorišćavamo to najbolje što možemo.

Ljudi što žive na brdima spavaju toliko blizu zvezdama da zaboravljaju na one od nas što previše žive na zemlji. Uopšte ne gledaju dole osim da bi bili zadovoljni što žive na brdima. Nemaju nikakve veze s prošlonedeljnim smećem ili strahom od pacova. Nastupa noć. Ne budi ih ništa osim vetra.

Jednoga dana imaću sopstvenu kuću, ali neću zaboraviti ni ko sam ni odakle sam. Prosjaci u prolazu pitaće: Smem li da uđem? Ponudiću im tavan, zamoliti ih da ostanu, jer znam kako je biti bez kuće.

Nekim danima posle večere, gosti i ja sedećemo ispred vatre. Na spratu će škripati podne daske. Tavansko mrmljanje.

Pacovi?, pitaće oni.

Prosjaci, reći ću ja, i biću zadovoljna.