Miloš Crnjanski

Пре две недеље, плачући, била је дошла за њим и на обалу Дунава да са њим проведе и последњу ноћ, пред полазак. Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега. Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши.

Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било.

Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа.

Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини, бескрајан, плави круг. И, у њему, звезду.

маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека,

Псовао је њене загрљаје и пољупце. Била му је досадила.