Vukašin Milićević

Politika je dekadencija rata, rat u kojem uvek pobeđuju kukavice i licemeri jer se vodi po njihovim pravilima. U tome je problem. Zato naš narod uvek „dobija u ratu, a gubi u miru“.

živ čovek, ma koliko slabašan bio, može ipak da se bori za sebe, za svoju istinu, za pravdu. Mrtvi to ne mogu. Za njihovu istinu moraju drugi da se izbore, pravdu za njih moraju živi da traže. Jedino gore od zločina nad živim čovekom je zločin nad mrtvim jer ne postoji ništa nevinije od mrtvaca… „Smrt oslobađa od greha“, kaže apostol Pavle. Zato je zločin nad mrtvacem najgori…

Izgubljeno vreme je oduvek bio moj omiljeni demon. Sećam se kako me je rano pogodila misao, imao sam možda desetak godina, da čovek trećinu svog ionako kratkog života provede u nesvesti, u snu. Ako tome pridodamo i onih prvih nekoliko godina života kojih u našem sećanju po pravilu nema, kao da i nismo bili živi, a ponekad i nekoliko poslednjih – nemalo ljudi i njih provede u nesvesti, trećina života polagano klizi ka polovini. Nije li to besmisleno?