Vukašin Milićević

Politika je dekadencija rata, rat u kojem uvek pobeđuju kukavice i licemeri jer se vodi po njihovim pravilima. U tome je problem. Zato naš narod uvek „dobija u ratu, a gubi u miru“.

živ čovek, ma koliko slabašan bio, može ipak da se bori za sebe, za svoju istinu, za pravdu. Mrtvi to ne mogu. Za njihovu istinu moraju drugi da se izbore, pravdu za njih moraju živi da traže. Jedino gore od zločina nad živim čovekom je zločin nad mrtvim jer ne postoji ništa nevinije od mrtvaca… „Smrt oslobađa od greha“, kaže apostol Pavle. Zato je zločin nad mrtvacem najgori…

Izgubljeno vreme je oduvek bio moj omiljeni demon. Sećam se kako me je rano pogodila misao, imao sam možda desetak godina, da čovek trećinu svog ionako kratkog života provede u nesvesti, u snu. Ako tome pridodamo i onih prvih nekoliko godina života kojih u našem sećanju po pravilu nema, kao da i nismo bili živi, a ponekad i nekoliko poslednjih – nemalo ljudi i njih provede u nesvesti, trećina života polagano klizi ka polovini. Nije li to besmisleno?

Otpio sam gutljaj. Volim dobar viski. To piće je poput čoveka kakav sam oduvek želeo da budem. Konkretno i direktno.

Otpio sam gutljaj. Volim dobar viski. To piće je poput čoveka kakav sam oduvek želeo da budem. Konkretno i direktno. Kompleksno, ne i rasplinuto.

Ljudi su kukavice, plašljivci. Svaki od njih je svestan toga, ali to nikada sebi neće priznati. Ali svestan je, i zato prezire sebe, a mrzi svakoga drugoga ko bi mogao razotkriti njegov kukavičluk. Otuda sujeta, Imrane, to je njen izvor, otuda što su ljudi zle kukavice! A najgore biva kada se kukavice udruže, i to po tom osnovu prikrivanja svoga kukavičluka, tada nastaje pravo zlo u istoriji. To ti je, brate moj, nacionalizam.

– Zlo čine ljudi, dobri moj Lazare… Ali ako u svakome samo tražiš zločinca, velike su šanse da ćeš ga na kraju i naći.

Ali da, ne menja se time stvar u pogledu onoga što si rekao: i ljudsko se zlo jedino može pobediti pod vidom nekakvog bezakonja, čini mi se… Čovek je isto što i Đavo, samo je gluplji i podliji, i uvek napada u čoporu…

Niko se ne ubija zato što mrzi život kao takav već zato što ne može da podnese pakao u koji se život među ovakvim ljudima pretvori. A oni koji su za taj pakao zaslužni najglasniji su kada treba osuditi „smrtni greh“ –