Ketrin Mej

Nismo odgajani da prepoznamo zimu u nama ili da priznamo njenu neminovnost. Ne. Obično je doživljavamo kao poniženje, nešto što treba prikriti od sveta da ga ne bismo previše šokirali. U javnosti se ponašamo kao da je sve u redu, a u samoći tugujemo; pretvaramo se da ne vidimo tuđu patnju. Svaku zimu koja nas zadesi tretiramo kao sramotnu anomaliju koja treba da bude skrivena ili ignorisana. Tako smo napravili tajnu od nečeg potpuno normalnog, što se svakome dogodi. I tako smo onima koji proživljavalju težak period u svom životu, svoju zimu, dodelili status parija, primoravajući ih da odustanu od svakodnevnog života da bi prikrili neuspeh. Ali to nas skupo košta. Zime donose duboke spoznaje o našoj zajedničkoj, ljudskoj egzistenciji i iskustvima. Mudrost prebiva u onima koji su preživeli svoje zime.

Osećala sam da je ovaj rođendan važan trenutak za mene, a osećala sam se i samouvereno i dobro.

„O, ne!“, sećam se da sam rekla trudeći se da zvučim saosećajno, dok sam u sebi mislila da je to baš gnjavaža. Moraćemo ranije da odemo sa plaže, pravo kući, a onda će on verovatno odspavati da bi se oporavio. Držao se za stomak, ali ništa nije izgledalo naročito zabrinjavajuće.