Ketrin Mej

Zima me je ispraznila, potpuno opustošila. U svoj toj belini, videla sam šansu da postanem potpuno nova osoba. Napola se izvinjavajući, počela sam da stvaram tu novu, drugačiju osobu: onu koja je ponekad neprijatna i ne čini uvek šta je ispravno i koja je zbog svog velikog, glupavog srca prečesto ranjena i ranjiva, ali i osobu koja zaslužuje da bude ovde jer sada ima šta da pruži.

Kada prestanemo da priželjkujemo leto, tada zima može da postane veličanstveno godišnje doba u kome svet poprima tananu lepotu, kada čak i trotoari svetlucaju.

„Igla raspori tkaninu da bi je povezala. Nema jednog bez drugog.“
*

Promena se već odvijala, a evo i njene rođake, smrtnosti, ne kuca ona toliko na moja vrata koliko ih svom snagom udara poput neke posebno surove sile koja ne podleže nijednom zakonu.

Na putu uz obalu mora, žbunovi padaju od težine borovnica, a živa ograda je prepuna jarko crvenih šipaka, liče na kineske lampione. Leto rasipa darove u svojim samrtnim mukama.

Mudrost prebiva u onima koji su preživeli svoje zime.

Zima je vreme povlačenja iz sveta, maksimalnog uvećanja retkih zaliha hrane za preživljavanje, surovo efikasno izvršavanje zadataka i iščezavanje sa vidika; ali upravo tada nastupa preobražaj. Zima nije okončanje životnog ciklusa već iskušenje koje vodi ka stvaraju nečeg novog.

Kada prestanemo da priželjkujemo leto, tada zima može da postane veličanstveno godišnje doba u kome svet poprima tananu lepotu, kada čak i trotoari svetlucaju. Postaje vreme za razmišljanje i oporavak, za spori preporod, za sređivanje kuće.

Ponašati se krajnje staromodno – usporiti tempo života, pustiti da vam se slobodno vreme produži, odmarati se, dovoljno spavati – radikalno je ovih dana, ali neizrecivo bitno. To je prekretnica koja nam je svima poznata, trenutak kada treba da odbacimo svoju staru kožu, da se menjamo. Ako je odbacite, ogolićete sve bolne nervne završetke i bićete toliko osetljivi da ćete neko vreme morati da se starate o sebi. Ako je ne odbacite, onda će stara koža otvrdnuti, srasti oko vas.

To je jedna od najvažnijih odluka koju ćete ikada doneti.

Postoje pukotine u metežu svakodnevice koje se nekad otvore i vi propadnete kroz njih u Negde Drugde. Negde Drugde ima drugačiji tempo kretanja od tempa kretanja u Ovde i Sada gde su svi ostali. Negde Drugde je mesto gde žive duhovi, skriveno od videla i samo namah mogu da ga spaze ljudi u stvarnom svetu. Negde Drugde postoji kao odlaganje, tek da ne biste mogli da održite korak s drugima. Ionako sam se već poduže teturala na ivici mesta Negde Drugde, ali sada sam propala u njega, isto onako lako i neosetno kao što prašina propadne između daščica parketa. Iznenadilo me je kad sam otkrila da se tu osećam kao kod kuće.