Umrla bih za tebe

U svakom slučaju, za jesen imam knjigu dobrih pripovedaka. Sada ću pisati neke jeftine dok ne sakupim dovoljno novca za sledeći roman. Kada on bude završen i objavljen, sačekaću pa ću videti. Ako od toga budem mogao da se izdržavam a da u međuvremenu ne moram da pišem smeće, ostaću romanopisac. Ako ne, onda ću odustati, vratiti se kući, otići u Holivud i naučiti filmski posao.

Kako je Ficdžerald pisao Perkinsu nedugo pre nego što je otišao na Zapadnu obalu, s razboritim poznavanjem sebe i predviđanjem: „Svaki odlazak u Holivud, uprkos ogromnoj plati, zapravo me je unazadio i novčano i umetnički… Svakako imam još jedan ovaj roman [Ljubav poslednjeg tajkuna], ali on će možda morati da ostane među nenapisanim knjigama ovoga sveta.“

svakom slučaju, za jesen imam knjigu dobrih pripovedaka. Sada ću pisati neke jeftine dok ne sakupim dovoljno novca za sledeći roman. Kada on bude završen i objavljen, sačekaću pa ću videti. Ako od toga budem mogao da se izdržavam a da u međuvremenu ne moram da pišem smeće, ostaću romanopisac. Ako ne, onda ću odustati, vratiti se kući, otići u Holivud i naučiti filmski posao.

Ljudi kao da ne shvataju da je pametnom čoveku otprilike najteže na svetu da piše lošije no što ume.

Smeće koje pišem za Post sve je gore i gore jer u njemu ima sve manje duše – čudno mi je da kažem da mi je čitava duša bila u prvom smeću.

Godine 1929, Post je počeo da mu plaća 4.000 dolara po priči, što bi danas iznosilo preko 55.000 dolara

Ficdžerald je hodao po žici između umetnosti i trgovine, i to činio bolje od bilo kog drugog pisca iz svoje generacije.

Ugao mladog Hardena bio je veoma sličan uglu Crvene Kraljice iz Alise u Zemlji čuda. Neko je zabrljao i neko za to odmah mora da ispašta.