Kako razgovaramo, Fridman Šulc fon Tun
Knjige
Fridman Šulc fon Tun

Kako razgovaramo

Čitajte
Djordje Savić
Djordje Savićje citiraoпрошле године
Bili bismo na velikom dobitku ako bismo emotivne izlive, optužbe i prebacivanja svojih bližnjih više slušali ovim uvom za stranu poruke kojom oni otkrivaju sebe. Tada bismo drugima lakše dopuštali da imaju osećanja koja imaju i mogli bismo mirnije da pričamo o tome, ne zabrinjavajući se odmah previše za sopstvenu „besprekornost“ i za spas svoje duše. Ne bismo se toliko bavili svojom rehabilitacijom, već bismo umeli bolje da slušamo i da na taj način ustanovimo šta se s onom drugom osobom zaista događa.
Sanja Tasić
Sanja Tasić je citiraoпре 5 месеци
„Onaj ko daje manje nego što je potrebno jeste lopov; onaj ko daje više jeste ubica.“
b3205392065
b3205392065je citiraoпре 5 месеци
Umesto da razumemo i izrazimo ono što smo doživeli, učili smo da pametujemo i komentarišemo ono što nismo doživeli.
zenakojenema96
zenakojenema96je citiralaпре 8 месеци
„Ako nekoga mrzimo, mi u njegovoj slici mrzimo nešto što sedi u nama samima. Ono čega u nama samima nema, ne uzbuđuje nas.“
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпрошле године
Upravo to što je svaka poruka čitav paket, s mnoštvom saopštenja, čini proces međuljudske komunikacije tako složenim i tako podložnim poremećajima i problemima, ali i tako zanimljivim i uzbudljivim.
Milisav
Milisavje citiraoпре 3 месеца
neizražena osećanja se pretvaraju u otrove koji nam iznutra truju dušu i telo.
Tijana Nešić
Tijana Nešićje citiraoпре 3 месеца
Umesto da razumemo i izrazimo ono što smo doživeli, učili smo da pametujemo i komentarišemo ono što nismo doživeli.
b1988801559
b1988801559je citiraoпре 4 месеца
„Onaj ko daje manje nego što je potrebno jeste lopov; onaj ko daje više jeste ubica.“
Jan Babuhna
Jan Babuhnaje citiraoпре 5 месеци
Rečenice sa „čovek“ ili „se“. Pošiljalac često koristi bezlični oblik „čovek“, ili „se“, kako bi sadržaje koje iznosi depersonalizovao. On, dakle, ne kaže: „Mnogo sam besan jer sam toliko morao da čekam!“ – već: „Čovek pobesni ako toliko mora da se čeka.“

Kroz ovaj oblik ono što je zapravo lični doživljaj pretvara se u poseban slučaj opšte zakonitosti. „Čovek“, dakle, ne saopštava ništa lično o sebi, već nešto o celom čovečanstvu.
b6149743084
b6149743084je citiraoпре 6 месеци
Ako primaocu poruke ne pođe za rukom da sebi razjasni svoje različite unutrašnje reakcije, on ni spolja neće moći jasno da reaguje, a tada i pošiljalac i primalac zapadaju u neizlečivu zbrku
Danijela Tesla
Danijela Teslaje citiraoпре 6 месеци
Kada sam na kraju školovanja dobio diplomu, kao „potvrdu zrelosti“, moja sposobnost za komunikaciju sastojala se pre svega u tome da prefinjenim, učenim jezikom govorim o sadržajima za koje mi je nedostajala svaka iskustvena podloga.
Marko Pršić
Marko Pršićje citiraoпре 7 месеци
Vežbe

(Udvoje): A i B sede jedno nasuprot drugom. U prvom krugu A tokom jednog minuta iznosi samo opažanja o B (npr. „Vidim da ti je pogled oboren“ – ali ne „Vidim kako tužno gledaš“) – Onda je na redu B, takođe jedan minut.

U drugom krugu A iznosi opažanja i tumačenja (npr. „vidim da se smeješ – i pretpostavljam da si pomalo zbunjen“); nakon njega B, oboje takođe po jedan minut.

U trećem krugu sledi treći korak: opažanje – tumačenje – sopstvena reakcija na to (npr. „Vidim tvoj pravilan razdeljak – pretpostavljam da veliku vrednost pridaješ spoljnoj korektnosti – i primećujem da me to pomalo odbija, tj. privlači“). – A i B se ponovo smenjuju, jedan do dva minuta.

Završna razmena utisaka.
b1927716929
b1927716929je citiraoпре 7 месеци
Deviza glasi: uradiš nešto, ali ne stojiš iza toga („Pa kako to? Kako? Pa ja sam izričito rekla da bismo se radovali da vas vidimo!“
b3134662732
b3134662732je citiraoпре 7 месеци
Putokaz psihologije komunikacije glasi: budi ono što jesi, spolja se prikazuj onako kako se iznutra osećaš. A preduslov za to je: pokušaj da samom sebi razjasniš kako se iznutra osećaš (razotkrij se sebi, spoznaj samoga sebe)!
b0169917263
b0169917263je citiraoпре 9 месеци
Tako, recimo, preterano zaštitnički stil vaspitanja, koji decu čini „razmaženom“, postiže da dete stekne utisak da njegova sopstvena snaga ništa ne vredi i da u ovaj život stupa loše opremljeno, te da mu u osnovi prilikom učenja koje je za život neophodno predstoje pre svega ponižavajuća iskustva i blamaže.
Moon Dog
Moon Dog je citiraoпре 9 месеци
Svest o svim ovim problemima i prisećanje da je Karl Biler (1934) razlikovao „tri aspekta jezika“ (simbol, simptom, zahtev), konačno su se sveli na zamisao da se učesnicima naših kurseva za obuku iz komunikacije „poruka“ prikaže kao kvadratna tvorevina, pri čemu sam kombinovao Vaclavikovo i Bilerovo viđenje:
AnnabelAura
AnnabelAuraje citiralaпрошле године
Kako se svojim načinom komunikacije odnosim prema svojim bližnjima? Onim što nekome govorim izražavam i šta o njemu mislim; u skladu s tim, taj drugi oseća da ga prihvatam i da se prema njemu ponašam kao prema punovrednom, ili pak da ga gledam s visine, ponižavam, ne smatram ga zrelim ili ga ne shvatam ozbiljno.
b4209861080
b4209861080je citiraoпрекјуче
Napori da se poveća i istakne sopstvena vrednost mogu, dakle, da budu izraženi i kroz formu i kroz sadržaj razgovora. Pošiljalac rado pripoveda događaje iz sopstvenog života iz kojih indirektno proizilazi kakav je on čovek. Sebe pritom uglavnom prikazuje u lepom svetlu. Poruka kojom želi da imponuje tu leži u sadržaju. U formi je pak sadržana ako pošiljalac koristi jezik koji nagoveštava njegovu izdvojenost iz mase. Tako je, možda, otmenije reći da smo negde „boravili“, umesto da smo „bili“; da smo se o nečemu „izjasnili“, umesto da smo nešto „rekli“. „Uveče uglavnom idemo da jedemo van kuće“, nije tako dobro kao: „Običaj nam je da uveče obedujemo van svoga doma.“ „Nečim raspolagati“ je malčice bolje nego samo „imati nešto“.
b4209861080
b4209861080je citiraoпрекјуче
Ono što je u školi naročito jasno i naročito kobno manje ili više važi i za mnoge druge oblasti života, pogotovo u kapitalističkom privrednom sistemu, na šta naročitu pažnju skreće Dum (1972, str 50):

„Polaritet moći – ne moći postaje prvorazredna šema procene u gotovo svim životnim pitanjima, a život postaje niz napornih situacija koje nas stavljaju na probu… – time princip rezultata (i konkurencije) produbljuje jaz među ljudima, izaziva među njima neprijateljstvo, a čak i u najboljim odnosima stvara svojevrsnu podlogu za zavist i neraspoloženje
b4209861080
b4209861080je citiraoпрекјуче
Mnoštvo tehnika koje mu tu stoje na raspolaganju mogu se grubo podeliti u tehnike imponovanja i tehnike stvaranja fasade. Tehnike imponovanja su one koje za cilj imaju da se drugima prikaže svoja „strana s čokoladnim prelivom“ i prikupe pozitivni poeni. Nasuprot ovoj strategiji, za koju je karakteristična nada u uspeh, stoje tehnike fasade, motivisane strahom od neuspeha: pritom se misli na tehnike koje su prikladne da deo ličnosti koji „nije za pokazivanje“ zadrže u tajnosti. – Naposletku, povremeno srećemo i jedan oblik samoprikazivanja koji naizgled protivureči svemu rečenom: pristup kod koga čovek sebe na demonstrativan način unižava, „krije svoje svetlo pod koritom“.

U tekstu koji sledi pažljivije ćemo razmotriti tehnike imponovanja, tehnike stvaranja fasade i tehnike umanjivanja sopstvenog značaja.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)