Kod „Ženskog raja“

sistem skladištenja robe, jevtinoća koja privlači, artikli s utvrđenim cenama koji ulivaju poverenje. Pomoću ove konkurencije robne kuće su se otimale o ženu i, pošto bi je svojim izlozima omađijale, stalno su je lovile u zamke svojih jevtinih okaziona. One su u njoj probudile nove želje, one su bile velika iskušenja kojima je neminovno podlegala odlazeći u prvo vreme da kupuje kao štedljiva domaćica, zatim iz čiste koketerije, da bi, najzad, bila progutana.

Gledaj, postoje volja i akcija, jednom rečju stvaranje. Imaš neku ideju, boriš se za nju i ljudima je kao čekićem zabijaš u glavu, gledaš kako izrasta i pobeđuje…

Nije loše ni ako se čovek upropasti, samo ako je u stanju da se ponovo obogati.

Kroz život jedni idu kao puževi, drugi, oni bosonogi, trče iz sve snage.

Ako hoćeš da ljudi daju sve od sebe, pa čak i da im izmamiš nešto poštenja, treba da se najpre, govorio je često, postaraš da dođu u sukob sa sopstvenim potrebama.

Veština nije u tome da se prodaje mnogo, već da se prodaje skupo.

Čudesna ceremonija, litija koja se šetala od svilene robe do rukavica, sam Bog je sišao među ženske gaćice i steznike, što ipak nije moglo da spreči požar, ali što je vredelo koliko i milion oglasa, toliko je ovaj potez delovao na mušterije iz mondenskih krugova.

gde su žene same platile svoj račun; tako je bolje jer se svako osećao prijatno;

Zatim je još dublje prodro u dušu žene i izmislio „vraćanje robe“, remek-delo jezuitskog navođenja na zlo

Otvoreno je govorio da je žena bespomoćna pred reklamom i da joj neminovno naseda.