Marina, Karlos Ruis Safon
Karlos Ruis Safon

Marina

221 štampana stranica
  • 👍27
  • 🚀10
  • 🎯10
U Barseloni 1979. petnaestogodišnji Oskar Draj provodi slobodna popodneva lutajući po živopisnim ulicama Barselone u blizini internata u kom pohađa školu. Na jednom od svojih putešestvija, on upoznaje Marinu, intrigantnu devojku s kojom se upušta u pustolovinu razotkrivanja bolne zagonetke pohranjene u prošlosti grada, o tajanstvenom Mihailu Kolveniku, koji je, ne želeći da prihvati da smrt ne pripada živima, krenuo u pohod protiv smrti, kako bi popravio nepopravljivo. Cenu će s vremenom platiti mnogi njegovi prijatelji, kao i ljudi čiji su se životi ukrstili s njegovim.
Da biste čitali ovu knjigu otpremite EPUB ili FB2 datoteku na Bookmate. Kako da otpremim knjigu?
Pretraži na Googleu
Utisak
Dodaj na policu
  • 👍Vredna čitanja27
  • 🚀Čita se u jednom dahu10
  • 🎯Vredna čitanja10
Prijavite se ili se registrujte
Rada Milenkovic
Rada Milenkovicje podelio/la utisakпре 2 месеца

Prelepo... :)

Jelena Negojevic
Jelena Negojevicje podelio/la utisakпре 2 месеца
👍Vredna čitanja
🎯Vredna čitanja
🚀Čita se u jednom dahu

Zafon je čarobnjak

Gaga
Gagaje podelio/la utisakпрошлог месеца
👍Vredna čitanja

Mada i suvise lici na neke njegove druge knjige

Pavle
Pavleje citiraoпре 6 месеци
Mi zapravo ne verujemo mnogo u postignuća savremene nauke. Na kraju krajeva, kakva je to nauka koja je kadra da čoveka spusti na Mesec, a nije u stanju da spusti komad hleba na trpezu svakog ljudskog bića?
Jass
Jassje citiraoпре 25 дана
Opčinilo me je gledanje u tu malu, gordu i drsku zver. Sudeći po njegovoj negovanoj dlaci i zvončiću oko vrata, zaključio sam da najverovatnije ima vlasnika. Možda se u tom zdanju krilo nešto više od utvara jedne nestale Barselone. Prišao sam i spustio šake na potporne stubove kapije. Metal je bio hladan. Poslednje svetlo sumraka obasjavalo je trag koji su vrapčeve kapi krvi ostavile kroz tu prašumu. Skerletni biseri koji vode kroz lavirint. Ponovo sam progutao pljuvačku. Bolje rečeno, pokušao sam da je progutam. Usta su mi bila suva. Puls, koji kao da je znao nešto što ja nisam, tukao mi je u slepoočnicama svom snagom. Tada sam osetio kako vrata popuštaju pred mojom težinom i shvatio sam da su otvorena.

Kada sam zakoračio unutra, mesec je obasjavao bleda lica kamenih anđela na fontani. Gledali su me. Stopala su mi se zakovala za pod. Čekao sam da ta bića skoče sa svojih pijedestala i pretvore se u đavole s vučjim kandžama i zmijskim jezicima. Nije se dogodilo ništa od toga. Duboko sam udahnuo, razmatrajući mogućnost da zaustavim svoju maštu ili, još bolje, napustim svoje strašljivo istraživanje tog poseda. Opet je neko drugi odlučio umesto mene. Nebeski zvuk je zaposeo baštenske senke baš kao da je parfem. Slušao sam kako tragovi tog zvuka stvaraju ariju u pratnji klavira. Bio je to najlepši glas koji sam ikada čuo.

Melodija mi se učinila poznatom, ali nisam uspeo da je prepoznam sasvim. Muzika je dopirala iz stana. Pratio sam njen trag hipnotisano. Isparljiva svetlost je u trakama prolazila kroz odškrinuta vrata zastakljene galerije. Prepoznao sam oči mačka, uprte u mene sa simsa na prvom spratu. Došao sam do osvetljene galerije iz koje je izvirao onaj neopisivi zvuk. Ženski glas. Unutra se videlo blago titranje stotina sveća. Njihova svetlost je otkrivala zlatnu surlu starog gramofona na kom se vrtela ploča. Ne razmišljajući o onome što radim, uhvatio sam sebe kako ulazim na galeriju, opčinjen tom sirenom zarobljenom u gramofonu. Na stolu na kom se nalazio aparat ugledao sam sjajan, kružni predmet. Bio je to džepni sat. Uzeo sam ga i pogledao pri svetlosti sveća. Kazaljke su bile zaustavljene, a staklo napuklo. Učinilo mi se da je od zlata i da je star koliko i kuća u kojoj se nalazim. Malo dalje se nalazila velika fotelja, naslonom okrenuta ka meni, ispred kamina iznad kog se video uljani portret žene u belom. Njene velike, sive, tužne oči, oči bez dna, vladale su sobom.

Najednom se čar raspala u paramparčad. Jedna prilika je ustala iz fotelje i okrenula se ka meni. Dugačka seda kosa i užarene oči zasjaše u mraku. Uspeo sam da vidim samo dve ogromne bele šake kako se pružaju ka meni. Uspaničen, potrčao sam ka vratima, sapleo se o gramofon i srušio ga. Čuo sam kako igla grebe ploču. Nebeski glas je prekinut paklenim ječanjem. Potrčao sam ka vrtu, osećajući kako mi one šake dodiruju košulju, i trčao sam kroz njega koliko me noge nose. Strah je zaposeo svaku poru mog tela. Nisam stao ni na tren. Trčao sam neprestano, ne osvrćući se, sve dok se od jednog bolnog grča u grudima nisam zateturao i shvatio da jedva dišem. Do tada sam već bio obliven hladnim znojem, a svetla internata gorela su na trideset metara od mene.

Provukao sam se kroz jedna vrata pored kuhinje na koja niko nije pazio i odvukao se do svoje sobe. Ostali su sigurno već neko vreme bili u trpezariji. Obrisao sam znoj s čela, a otkucaji srca su mi se postepeno usporavali i vratili u normalno stanje. Taman sam počeo da se smirujem kad je neko pokucao na vrata.

„Oskare, vreme je da siđeš na večeru“, bio je to glas jednog od učitelja, racionalističkog jezuite po imenu Segi, koji je prezirao što mora da glumi policajca.

„Odmah, oče“, odgovorio sam. „Samo sekund.“

Požurio sam da obučem gornji deo uniforme i ugasio svetlo u sobi. Kroz prozor se videlo kako se mesec utvarno diže iznad Barselone. Tek sam tada shvatio da u ruci još držim zlatni sat.

2

U danima koji su usledili, otuđeni sat i ja postali smo nerazdvojni prijatelji. Nosio sam ga svud sa sobom, čak sam i spavao
b1243106634
b1243106634je citiraoпре 2 месеца
polunapuštena. „Taman i da nas sve osramotiš, nisam ja radio kao rob da bi ijedan moj sin završio na ulici“, rekao mu je. Vila
Čarobna knjiga, Čarobna knjiga
Čarobna knjiga
Čarobna knjiga
  • 56
  • 344
Bestseleri, Bookmate
Bookmate
Bestseleri
  • 172
  • 179
Preporučujemo ove nedelje, Bookmate
Karlos Ruis Safon, Bookmate
Fikcija, b5641456154
b5641456154
Fikcija
  • 247
  • 11
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)