Putevi svile

Istorija je izobličavana i zloupotrebljavana radi učvršćivanja stava da uspon Zapada nije samo prirodan i neizbežan, nego je i nastavak onoga što se zbivalo nekada.

Svojim položajem Konstantinopolj je gospodario brojnim važnim putevima, između ostalog i pomorskim saobraćajem u Crnom moru, a bio je i osmatračnica događaja na istoku, ali i na severu – na Balkanu i u ravnicama Panonije, gde su se spremale nevolje.

Jedan rimski pisac tvrdio je da Julije Cezar namerava da premesti prestonicu ili u Aleksandriju ili u Malu Aziju na mesto nekadašnje Troje, pošto je bolje upravljati iz oblasti u kojoj leže rimski interesi.

Konstantin je imao mnogo radikalniji plan od jednostavne koncentracije vlasti: nameravao je da podigne novi grad, novi biser na ogrlici koja povezuje Sredozemlje s Istokom.

Dok se Avgust prikazivao kao vojnik na čuvenoj i veličanstvenoj statui pronađenoj kod kapije Porta Prima na obodu Rima, Dioklecijan je više voleo da se predstavlja kao zemljoradnik.

Kako je širenje jenjavalo jer je stiglo do prirodnih granica – do Rajne i Dunava i do planinskih venaca Taur i Antitaur u istočnoj Maloj Aziji – Rim je postao klasična žrtva sopstvenog uspeha i postao je meta svih koji žive van njegovih granica.

Trgovinska razmena s Indijom nije se otvorila, nego je eksplodirala, što dokazuju izuzetno bogati arheološki nalazi s potkontinenta. Rimske amfore, svetiljke, ogledala i statute bogova pronađeni su na brojnim mestima, uključujući Patanam, Kolhapur i Koimbator.

Oktavije je krenuo iz Rima kao vojni zapovednik; vratio se kao vrhovni vladar, a zahvalni senat uskoro mu je podario novu titulu avgusta. Rim je postao imperija.

Rim je odavno pohlepno gledao ka Egiptu. Iskoristio je priliku kad se kraljica Kleopatra upetljala u veliku jagmu za političkom vlašću posle ubistva Julija Cezara.

Pod gotovo tri stoleća vladavine potomaka Ptolemeja, telohranitelja Aleksandra Velikog, Egipat je stekao basnoslovno bogatstvo zasnovano na Nilu, čije su poplavne vode omogućavale bogate žetve žita.

Ono što je Rim uvelo u novo doba bilo je okretanje ka istočnom Sredozemlju i dalje ka istoku. Svoju slavu i uspeh Rim je ostvario pre svega osvojivši Egipat, a zatim čvrsto spustivši sidro na istoku – u Aziji.

Najvažnija je bila trgovina svilom. Osim što je bila vredna za nomadska plemena, svila je igrala brojne važne uloge u drevnom svetu.

dugačke razdaljine uglavnom se prenosila retka i skupocena roba.

svila je bila najpouzdanija valuta;

Kao dete, budi pristojan.
Kao mladić, budi uzdržan.
Kao čovek, budi pravedan.
Kao starac, budi mudar.
Kao samrtnik, budi bez bola

Kao mladić, budi uzdržan.

Kao čovek, budi pravedan.

Kao starac, budi mudar.

Kao samrtnik, budi bez bola.

Uzrok je delimično pojava zvana orijentalizam – veoma glasan negativan stav da je Istok nerazvijen i manje važan od Zapada i prema tome nije vredan ozbiljnog proučavanja.9 No, uzrok je i činjenica da je vladajuća priča o prošlosti postala toliko nadmoćna i prihvaćena da u njoj nema mesta za oblast koja je dugo smatrana nevažnom u pripovesti o usponu Evrope i Zapadnog društva.

e 5508. godina pre Hrista, svet će nestati 1. septembra 1492.98

923. godine i da je sedam godina kasnije napadnuta Meka, a Crni kamen odnesen iz Ćabe.46

Ropstvo je bilo toliko rasprostranjeno na Sredozemlju i u arapskom svetu da čak i današnji uobičajeni pozdravi imaju veze s trgovinom ljudima. Širom Italije ljudi kad se sretnu govore jedni drugima „Schiavo“ prema venecijanskom dijalektu. „Ciao“, kako se pozdrav češće piše, ne znači „zdravo“; znači „vaš sam rob“.32