Knjige
Fridman Šulc fon Tun

Kako razgovaramo 2: Stilovi, vrednosti i razvoj ličnosti

    b6860197781je citiraoпрошлог месеца
    „mamac treba da bude ukusan ribi, a ne pecarošu!“,
    b7206319215je citiraoпрошлог месеца
    odabrali jednu osnovnu međuljudsku situaciju u kojoj su smernice za kontakt postavljene u našu korist. Kako to u našu „korist“? Ne moramo li prilično da skapavamo na poslu, često i do kasnih noćnih sati, kako bismo podržali bespomoćne, bolesne i potrebite, preuzeli na sebe nešto od njihovog jada? Sasvim sigurno – ali ipak, prema Šmitbaueru, unutrašnja duševna „prednost“ ovog suverenog i altruističkog ponašanja leži u tome što pomagač na taj način može daleko od sebe da drži nešto čega se mnogo plaši: sopstvenu potrebu da se na nekoga osloni, svoje slabe strane. Duševni aksiom ovog stila izgleda glasi:

    Za mene je katastrofa biti slab (bespomoćan, tužan, očajan) i osećati potrebu za tuđom pomoći
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Tako je prilikom izbora i utvrđivanja bio presudan broj osam jer je njime obuhvaćeno ono čime se kao trener i komunikacioni terapeut stalno srećem i što je prikladno kao polazište za dalji lični razvoj.

    Da kažemo još reč o nazivima koje koristim za pojedine stilove. Pošto se radi o svakodnevnim, normalnim ljudskim načinima ponašanja i delovima ličnosti, a ne o patološkim marginalnim pojavama, nazive sam pozajmio iz svakodnevnog govora, i to čak i ako je stil o kome je reč u analitičkoj literaturi poznat pod drugim imenom.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Obavešteni čitalac stoga će stalno nailaziti na nešto što ga podseća na već poznate teorije ličnosti. Pritom se ovde, pored Adlerove karakterologije (Ansbaher i Ansbaher 1972), radi o psihoanalitičkim teorijama ličnosti kakve su formulisali Riman (1969, vidi i Toman i Šulc fon Tun, 1988) i Rajh (1970, vidi i Loven, 1983. i Kurc, 1985). Sistemski delovi inspirisani su Vilijevim konceptom koluzije (1975).
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Ovo dodirivanje je dosta blago jer i ja, slično kao i V. Satir
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Sledećih osam stilova komunikacije može se u svom aktuelnom aspektu (akutne duševne struje) uporediti s nekim od „ego-stanja“ transakcione analize (npr. Bern, 1967).
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    je u svakome, svaka struja je prisutna i može da se pokrene u svakome čoveku. Uprkos tome tačno je i da kod određenih ljudi ova ili ona struja ima naročito široko ili duboko rečno korito i da na taj način daje određeno obeležje ličnosti. Svako ima svoj omiljeni model uspostavljanja kontakata, koji ide paralelno s određenim modelima izbegavanja, a oni svoju pozadinu imaju u životnoj istoriji.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Ovi stilovi (i s njima povezane „struje“) međusobno se ne isključuju. Naprotiv: sve je u svakome;
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Kod sledećih osam stilova komunikacije i interakcije radi se o određenim načinima na koje stupamo u kontakt s drugim ljudima, razgovaramo s njima i uobličavamo veze i odnose. Sa svakim stilom povezan je i određeni unutrašnji stav (transakciona analiza govori o „ego-stanjima“): određena mešavina potreba, osećanja, raspoloženja i namera, koja nas istovremeno „prožima“ i kroz sve pore i pukotine prodire napolje, gde stiže do naših partnera u kontaktima i utiče na njih i rečima i neverbalnim zračenjem.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    čini mi se da je važno da predstavnici različitih stilskih svetova, ako imaju nekog međusobnog posla (i tada jedni druge totalno urnišu) znaju za ove razlike i da zahvaljujući tom znanju smanje deo uzajamne otuđenosti.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    da je autentični susret čoveka s čovekom domen socijalne grupe, a da bi trgovačko-tehnička (distancirana, kontrolišuća, dokazujuća i agresivno-omalovažavajuća) strana tu imala najviše da nauči: naučena da na sadržajnom nivou iznosi argumente i da operiše orijentišući se na rešenja, ona se u ravni odnosa često koleba između preterane distance, stava da je uvek u pravu, bespomoćnosti i agresije.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Ekonomista i sociolog Jozef Huer (1988) govori o društvu dveju kultura u kome živimo: naročito u svetu rada, s jedne strane stoje pripadnici trgovačko-tehničkih, a sa druge pripadnici socijalnih profesija: s jedne strane su inženjeri, prodavci, pravnici, prirodni naučnici, IT stručnjaci (uglavnom muški) – s druge socijalni radnici, savetnici, nastavnici, psihoterapeuti, društveni naučnici (otprilike podjednako žene i muškarci). Jedni se bave „stvarima“ (mašinama, kompjuterima, brojkama), a drugi ljudima (porodicama, decom, omladinom, starima, bolesnima, hendikepiranima); jedni osećaju da su izloženi „oštrom vetru“ tržišta i konkurencije, ugroženi grozničavošću i otuđenjem, drugi su više zaštićeni, u „zaleđu“ socijalne države i javne službe, ali ugroženi kresanjem socijalnih budžeta i smanjivanjem radnih mesta; jedni bi hteli, da to izrazimo s novinarskom oštrinom, da se novac ulaže u rakete za let na Mesec, a drugi u centre za obuku mladih majki (tako glasi naslov članka u Cajtu, Huber, 1988: „Rakete za Mesec nasuprot centrima za obuku majki“).
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Moj utisak je da glavna razlika u komunikaciji uopšte više nije ona između muškaraca i žena, već između pripadnika različitih profesionalnih grupa. Ekonomista i sociolog Jozef Huer (1988) govori o društvu dveju kultura u kome živimo: naročito u svetu rada, s jedne strane stoje pripadnici trgovačko-tehničkih, a sa druge pripadnici socijalnih profesija: s jedne strane su inženjeri, prodavci, pravnici, prirodni naučnici, IT stručnja
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    S ovim različitim profilima povezane su i različite šanse i opasnosti, a trenutno su u središtu pažnje naročito kada je reč o poslovnom domenu (npr. Šteher, 1988). Sve veći broj žena odvažuje se da na ključnim pozicijama u poslovnom i javnom životu pretenduje na ravnopravnost.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Umesto takve kvantifikacije mi kao ljudi stižemo dalje ako nas interesuju kvalitativne veze i odnosi. Na primer, na koji način mogu da ostvarim koji stil komunikacije i u kojoj situaciji, s kakvim dejstvom na druge i kakvim povratnim dejstvom na sebe? Kako se (poput začaranog kruga) uplićem u konflikte ili teške odnose s drugim ljudima? Na koje se „mamce“ svojih sagovornika naročito pecam, koja vrsta obraćanja me čini naročito podložnim i koja vrsta obraćanja može da me hipnotiše i ućutka, šta čini da se „isključim“ i izađem iz kontakta, ili da čak iznutra „zbrišem“? Koje reči i razvojni kvadrati su za mene naročito tačni, koja vrsta zahteva može da me unapredi? Na koje vrednosti se sam orijentišem, ili bih želeo da se orijentišem – i na koje spoljne i unutrašnje prepreke pritom nailazim?
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Sve je u svemu, a konkretan čovek upotrebiće mnoštvo opisanih modela – već u zavisnosti od situacije i svog unutrašnjeg stanja.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Uz sve to, ne treba zaboraviti: ovde se radi o tipologiji ljudskog načina komunikacije, a ne ljudskih karaktera.
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    mislite o tome? Verovatno vam je prilikom čitanja tu i tamo pred oči izašla neka osoba iz vašeg kruga poznanika i rođaka, sasvim nenamerno: „Baš kao moja koleginica! Moj stric! Baš tako on živi!“ Takve asocijacije su veoma poželjne jer nam olakšavaju usvajanje novih sadržaja i uspostavljanje tako važnih veza između „materije“ i našeg sopstvenog života i iskustvenog sveta. U najmanju ruku vredne su linije kojima ih povezujemo sa samima sobom. Uz sve to, ne treba zaboraviti: ovde se radi o tipologiji ljudskog načina komunikacije,
    b2155839922je citiraoпрошлог месеца
    Tipologije u principu pozivaju (oprezno i s oklevanjem) da sebe i (s gorkim zadovoljstvom) druge uklopite u neki sistem.
    b2155839922je citiraoпре 2 месеца
    Uprkos tome, ili bolje rečeno baš zato, vreme je da i žene dođu na više rukovodeće položaje. Jedan suštinski izmenjeni svet proizvodnje i svet u kome živimo daje nam putokaze i pomoć za početak na ovom drugom putu. Ali pravi cilj pritom nije da muškarci postanu slični ženama, a žene muškarcima, već da i jedni i drugi postanu ljudskiji, u smislu da svoje veze i odnose mogu da urede u skladu sa svojim vrednostima i željama.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)