bookmate game
Knjige
Viržini Grimaldi

Krajnje je vreme da upalimo zvezde

Topla, duhovita i izuzetno dirljiva priča o snazi porodice i šansama koje nam se pružaju na stazama kojima se ređe ide.

Kada Ana, tridesetsedmogodišnja samohrana majka i konobarica iz Tuluza, izgubi posao i shvati da su njene dve kćerke Kloe i Lili nesrećne i usamljene, odlučuje da sve tri zajedno krenu na putovanje do Skandinavije u kamp prikolici. Ova mala, disfunkcionalna porodica, iako puna ljubavi, krije bolnu tajnu. Na putu ka severu, upoznaće brojne živopisne saputnike, od kojih svaki ima neku svoju priču, a ona Žilijenova, usamljenog oca autističnog Noe, izmeniće put njihove sudbine. Anu i njene kćerke čeka putovanje kakvo nisu ni zamišljale — suze i smeh podeljeni na putu promeniće ih i povezati kao nikada pre.

„Zabavna, nežna priča puna dubokih osećanja.” — Femme actuelle

„Pozivnica da se upoznamo i da volimo sebe. Velika lekcija o životu.” — Aujourd’hui en France

„Darežljiva i vrcava knjiga koja nudi utehu za životne nedaće.” — Maxi
233 štampane stranice
Vlasnik autorskih prava
Čarobna knjiga
Da li već pročitali? Kakvo je vaše mišljenje?
👍👎

Utisci

  • Željko Čvorovićje podelio/la utisakпре 2 године

    Odavno nisam pročitala ovako dirljivu knjigu.Dotaka je nešto u meni, kao majci,kao ćerki, kao unuci i sestri.Porodica je često komplikovana ali imati pravu porodicu je kao živeti san.Ova autorka o tome piše tako toplo,uverljivo i bez pretvaranja.

  • Danka Tadićje podelio/la utisakпре 3 месеца
    👍Vredna čitanja
    💡Poučna
    🎯Zdrav
    🚀Čita se u jednom dahu

    Koliko lepa i topla porodična priča o odnosima s kojima se svi ponekad teže i lakše nosimo ❤️

  • bubamala87je podelio/la utisakпрошлог месеца

    Duboka i čarobna

Citati

  • Danka Tadićje citiralaпре 4 месеца
    Lako se stavim u tuđe cipele.

    Uočavam neke sitne detalje pored kojih ljudi često prolaze ne primećujući ih.

    I radujem se dvostruko više nego drugi ljudi. Zrak sunca, miris ljiljana, božićni ukrasi izazivaju u meni talase sreće.
  • b7703331866je citiraoпре 13 дана
    Zamišljam svoju mamu kraj mene, njenu ruku na svom ramenu. To me više ne boli. Ne umem da kažem otkad je uspomena na nju počela da me umiruje. Bol kao da se iskrala na vrhovima prstiju.
  • b7703331866je citiraoпре 13 дана
    alje iznad horizonta, posmatramo ga još nekoliko minuta u tišini

Na policama za knjige

fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)