Maestra

Quid pro quo

Na plaži ispod hotela Karlton grupa žena u burkama tužno se brčkala u plićaku.

Ošišala sam se kod Ričarda Vorda tako da mi je kosa izgledala gotovo isto, ali pet puta skuplje.

Moć je mnogo delotvornija kad je tiha.

Preterani trud ponekad je jednaka greška kao i nedostatak truda.

Kad ste niko i ništa i dolazite niotkuda, najbolje je da znate svoja ograničenja.

Ako sam kao žena išta naučila, onda je to da je najbolje da se pravim glupa kad sumnjam u nešto.

Umeo je da razgovara sa ženama, to mu moram priznati, lako je delio komplimente, ogovarao, pitao za moje mišljenje i pravio se kao da obraća pažnju na moje odgovore.

Ispijena koža mu je visila sa čela ispunjenog botoksom, iz koga je virilo nekoliko pramenova pažljivo ušivene kose čudne boje kane. Možda je to jedino što novac ne može kupiti, pomislila sam. Bez obzira na to koliko kinte uložite, presađena kosa i dalje izgleda kao nuklearna katastrofa.

Jednom sam negde pročitala da bi ljudi manje brinuli o tome šta drugi misle o njima kad bi shvatili koliko retko oni pomišljaju na njih.