Puške, mikrobi i čelik: Sudbine ljudskih društava

Najambiciozniji od propalih planova za naseljavanje nizije organizovao je francuski markiz De Re oko 1880. godine na obližnjem ostrvu Nova Irska, a on se završio smrću 930 od 1.000 kolonista u roku od tri godine. Čak i sa medicinskom negom koja je danas dostupna, mnogi moji prijatelji Amerikanci i Evropljani bili su prisiljeni da napuste Novu Gvineju zbog malarije, žutice i drugih bolesti, dok sam ja iz Nove Gvineje nasledio godinu dana malarije i godinu dana dizenterije.

delotvornost vlade, dobro zakonodavstvo, inicijative i mogućnosti za ulaganje kapitala, kontrola inflacije, mala opasnost od atentata, mogućnosti obrazovanja, neometan protok kapitala, odsustvo korupcije, otvoreni tokovi novca, sloboda trgovine, sprovođenje ugovora, zaštita privatne svojine.

Uočeno je najmanje desetak takozvanih dobrih institucija

Novogvinejac slučajno sretne nepoznatog Novogvinejca dok su obojica izvan svojih sela, oni zapodevaju dug razgovor o svojim rođacima ne bi li uspostavili neku vezu, i tako našli razlog zbog kojeg ne bi trebalo da pokušavaju da jedan drugog ubiju.

Polaznu tačku za naše razmatranje čini opšte mišljenje izraženo izrekom: „Potreba je majka izuma“.

Mi danas dolazimo u iskušenje da upitamo zašto su društva sa ranim sistemima prihvatala neodređenosti koje su pismo ograničavale na nekoliko funkcija i malobrojne pisare. No, već i samo pitanje ilustruje jaz između drevnih stanovišta i naših očekivanja da postoji masovna pismenost. Namerno ograničeni načini upotrebe ranog pisma nepobitno su obeshrabrivali smišljanje manje dvosmislenih sistema pisma. Drevni sumerski kraljevi i sveštenici želeli su da se pismom služe profesionalni pisari za beleženje broja ovaca dugovanih na ime danka, a ne mase za pisanje poezije i kovanje zavera. Kao što je to formulisao antropolog Klod Levi-Stros, glavna funkcija drevnog pisma bila je „da olakša porobljavanje drugih ljudskih bića“. Do toga da se nestručnjaci služe pismom u lične svrhe došlo je mnogo kasnije kada su sistemi pisma postali jednostavniji i ekspresivniji.

američki ljubitelji sušija ponekad zaraze jedući sirovu ribu. Ti paraziti prelaze na čoveka sa pojedene životinje, ali se virus koji prouzrokuje bolest smejanja (kuru) u planinama Nove Gvineje, obično prenosio na ljude sa osobe koja je bila pojedena. Prenosio se ljudožderstvom, kada bi gorštačka sitna deca kobno pogrešila i polizala prstiće pošto su se poigrala sa sirovim mozgom, koji su njihove majke izvadile iz mrtvih žrtava kurua koje su čekale da budu skuvane.

Ukoliko ste pomislili da ste nešto slično već negde pročitali imate pravo. Unesite samo nekoliko promena i imate slavnu prvu rečenicu iz velikog Tolstojevog romana Ana Karenjina: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.“ Tom rečenicom Tolstoj je želeo da kaže kako brak da bi bio srećan mora biti uspešan u nekoliko različitih aspekata: mora postojati seksualna privlačnost, saglasnost u pogledu novca, vaspitavanja dece, vere, roditelja bračnih drugova i drugih životnih pitanja. Promašaj u ma kojem od ovih suštinskih aspekata može da osudi brak na propast čak i kada postoje svi drugi sastojci neophodni za sreću.

Ovo načelo može se proširiti na razumevanje mnogo čega drugog u životu, osim braka. Skloni smo da tražimo laka objašnjenja za uspeh, zasnovana na jednom činiocu. U najvažnijim pitanjima, međutim, uspeh zapravo iziskuje izbegavanje više mogućih posebnih uzroka za neuspeh.

Ukoliko ste pomislili da ste nešto slično već negde pročitali imate pravo. Unesite samo nekoliko promena i imate slavnu prvu rečenicu iz velikog Tolstojevog romana Ana Karenjina: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.“ Tom rečenicom Tolstoj je želeo da kaže kako brak da bi bio srećan mora biti uspešan u nekoliko različitih aspekata: mora postojati seksualna privlačnost, saglasnost u pogledu novca, vaspitavanja dece, vere, roditelja bračnih drugova i drugih životnih pitanja. Promašaj u ma kojem od ovih suštinskih aspekata može da osudi brak na propast čak i kada postoje svi drugi sastojci neophodni za sreću.

Ovo načelo može se proširiti na razumevanje mnogo čega drugog u životu, osim braka. Skloni smo da tražimo laka objašnjenja za uspeh, zasnovana na jednom činiocu. U najvažnijim pitanjima, međutim, uspeh zapravo iziskuje izbegavanje više mogućih posebnih uzroka za neuspeh.

Još jedan činilac predstavlja spojivost sa stečenim interesima.