Citati iz knjige „Lovac na zmajeve“ autora Haled Hoseini

„Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot“, re­kao je Ba­ba. „Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du. Shva­taš?“
„De­ca ni­su bo­jan­ke. Ne mo­žeš da ih is­pu­niš svo­jim omi­lje­nim bo­ja­ma.“
I ja ve­ru­jem da je to istin­sko is­ku­plje­nje, ka­da nas ose­ćaj kri­vi­ce vo­di ka do­bro­ti.
Ka­ko se ča­rob­nom či­ni­la lju­bav, a on­da su ne­vo­lje do­šle!’“
Se­ćam se ka­ko mi je re­kao: ’Ra­hi­me, de­čak ko­ji ne­će da se bra­ni po­sta­će čo­vek ko­ji ni sa čim ne­će mo­ći da se iz­bo­ri.’
Sva­koj že­ni je po­tre­ban muž. Pa čak i ako uti­ša pe­smu u njoj.
Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot. Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du
Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot. Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu
„Za­pam­ti, Amir-aga. Ču­do­vi­šte ne po­sto­ji, već sa­mo pre­lep dan.“
„To je san, Amir-aga, u nje­mu mo­žeš sve da ra­diš.
„Dok si se ti za­ni­ma­la štri­ka­njem džem­pe­ra, dra­ga mo­ja, ja sam mo­rao da bri­nem ka­ko će na­ši lju­di po­sma­tra­ti na­šu po­ro­di­cu. Ras­pi­ti­va­će se. Že­le­će da zna­ju za­što je­dan ma­li Ha­za­ra ži­vi s na­šom kće­ri. Šta da im ka­žem?“

So­ra­ja je is­pu­sti­la ka­ši­ku. Okre­nu­la se ka ocu. „Mo­žeš da im ka­žeš da…“

„U re­du je, So­ra­ja“, re­kao sam ja uhva­tiv­ši je za ru­ku. „U re­du je. Ge­ne­ral sa­hib je sa­svim u pra­vu. Lju­di će se za­i­sta ras­pi­ti­va­ti.“

„Ami­re…“, za­u­sti­la je.

„Stvar­no je u re­du.“ Okre­nuo sam se ka ge­ne­ra­lu. „Vi­di­te, ge­ne­ral-sa­hi­be, moj otac je spa­vao sa že­nom svog slu­ge. Ona mu je ro­di­la si­na po ime­nu Ha­san. Ha­san je sa­da mr­tav. De­čak ko­ji spa­va na so­fi je Ha­sa­nov sin. Moj bra­ta­nac. To će­te re­ći lju­di­ma ka­da bu­du za­pit­ki­va­li.“

Svi su zu­ri­li u me­ne.
Jed­nom, ka­da sam bio baš ma­li, po­peo sam se na dr­vo i naj­eo se ki­se­lih, ze­le­nih ja­bu­ka. Sto­mak mi se na­duo i po­stao tvrd kao do­boš i mno­go me bo­leo. Maj­ka je re­kla da se ne bih raz­bo­leo da sam sa­če­kao da ja­bu­ke sa­zru. Za­to sa­da, ka­da ne­što stvar­no mno­go že­lim, po­ku­ša­vam da se se­tim šta mi je re­kla o ja­bu­ka­ma.“
De­ca ni­su bo­jan­ke. Ne mo­žeš da ih is­pu­niš svo­jim omi­lje­nim bo­ja­ma.
Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du
Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot“,
d­no s ro­di­te­lji­ma.
„Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot“, r
Da­kle, bez ob­zi­ra na to šta mu­la go­vo­ri, po­sto­ji sa­mo je­dan greh, je­dan je­di­ni. A to je kra­đa. Sva­ki dru­gi greh ne­ka je vr­sta kra­đe. Shva­taš li to?“
Ka­da ubi­ješ čo­ve­ka, kra­deš ži­vot“, re­kao je Ba­ba. „Kra­deš pra­vo nje­go­ve že­ne na mu­ža, oti­maš nje­go­voj de­ci oca. Ka­da sla­žeš, kra­deš ne­či­je pra­vo na isti­nu. Ka­da va­raš, kra­deš pra­vo na prav­du. Shva­taš?“
po­sto­ji sa­mo je­dan greh, je­dan je­di­ni. A to je kra­đa. Sva­ki dru­gi greh ne­ka je vr­sta kra­đe.
Ka­ko gla­si ona iz­re­ka o cr­nom obla­ku? Mo­ja pro­šlost je bi­la ta­kva, stal­no me je pra­ti­la.
fb2epub
Prevucite i otpustite datoteke (ne više od 5 odjednom)